Najviše preduzeća nalazilo se na području Kremana i Mokre Gore, zahvaljujući okolnosti da su ovuda prolazile važne saobraćajnice, pruga i put Užice – Višegrad, a u blizini su se prostirali veliki šumski kompleksi koji su nemilice eksploatisani.
U Kremnima je bilo locirano Državno preduzeće za put Užice – Vardište. Upravnik preduzeća, koje je imalo 80 stalnih radnika, bio je inž. Milovan Smiljanić. Preostalih pet preduzeća na području Kremana bavila su se sečom i isporukom šumskog drveta (japije) preko železničke stanice Kremna.
Sudeći po podatku da je uposlio 13 stalno zaposlenih, dobro razrađen posao imao je japijarski trgovac Milan Tarabić. Istim poslom bavio se Ivan Bešlić, trgovac iz Kremanan, sa 10 privremenih radnika, kao i parna strugara Čučković – (Velja) Milanović koja je imala jednog stalnog i osam radnika angažovanih po potrebi. Godišnje je prerađivala do 300 kubnih metara oble građe, zabeležio je Milivoje M. Savić, načelnik Ministarstva trgovine i industrije u penziji.
Na stanici Šargan-Vitasi radila su dva preduzeća za seču, utovari i ekspediciju japije. AD Maljen angažovao je 20 privremnih radnika, a poslom je upravao Sekula Knežević iz Bioske. Ovo društvo imalo je strugaru u Požegi. Banka Jugoslavija iz Leskovca, čiji poverenik je bio Tikomir Turudić iz Mokre Gore, imala je jednog stalno zaposlenog i 15 privremenih radnika na seči, vuči i utovaru građe na vagone za ekspediciju. U jednom dokumentu iz 1930. godine zabeleženo je da je ova firma za tri godine (1928-1930) građom utovarila 205 železničkih vagona. Nekoliko meseci kasnije od pisanja izveštaja, na stanici Šargan-Vitasi počela je sa radom strugara na motorni pogon industrijalaca Ljubinka Đurđića i Tadije Mirkovića, za koju Milivoje M. Savić navodi da godišnje preradi hiljadu kubika oblovine.
Preduzeće „Šemat“, angažovano na putu Užice – Vardište, imalo je sedište u Mokroj Gori. Zapošljavalo je 143 radnika, poslom su rukovodili preduzimači Šević i Matejić i inž. Šelkopton. Odeljak promene banke iz Bosanske Jagodine na šumskim radovima na području Mokre Gore angažovao je 12 radnika, a upravljanje je bilo povereno manipulantima Baltazaru Šprehgu i Radomiru Jeličiću.
U Mokroj Gori je radila parna strugara „Turudić i kompanija“, koja je bila u sastavu Industrijsko-tehničkog preduzeća „Vao“ iz Beograda. Na preradi drveta radilo je 36 radnika, upravnik je bio Rudolf Marek. Godine 1929. u državnoj šumi „Šargan“ isečeno je 1.580 kubika oblog drveta koje je završlo u strugari i stolariji „Vao“.
Na području Jablanice i Bele Reke evidentirana su dva preduzeća za eksploataciju šume. U Jablanici vlasnik preduzeća bio je Jakov Barok, trgovac iz Višegrada, a angažovao je oko 50 radnika. U Beloj Reci parna strugara za preradu drvene građe sa jednim gaterom Petra Pržuljevića i još sedam lica iz Užica, angažovala je do 15 radnika. Drvo je sečeno u privatnim zabranima i to smrča i jednim delom jela, a godišnje se radilo 120 vagona građe.
U Čajetini je bilo registrovano Društvo za razvoj rudarstva na Balkanu, ali leta 1929. godine nije bilo aktivno. Konstatovano je da je raspustilo radnike i „ne radi od pre skoro godinu dana“. Slična situacija bila je i sa rudarskim preduzećem u Semegnjevu – „do prošle godine je postojalo, pa je rad prekinulo“. U sreskom centru bilo je registrovnao i preduzeće Koste Stojićevića iz Užica, koje je kod Kraljeve vode podizalo stanove Samoupravnoj oblasti užičkoj. Imalo je 14 radnika.
Zanimljivo da popis državnih i privatnih preduzeća u Srezu zlatiborskom 1929. godine ne pominje strugaru AD „Zlatibor“ u Ribnici. Ova strugara često je prekidala rad, pa je možda u stanju mirovanja bila i te godine i zbog toga nije popisana. Poznato je, iz beležaka Milivoja M. Savića, da je strugara AD „Zlatibor“ imala jeda gater i prerađivala uglavnom borovinu.
DEVET HOTELA-MEHANA SA 30 SOBA ZA TURISTE
Pregled državnih i privatnih preduzeća na Zlatiboru 1929. nije obuhvatio turističke objekte (hotele-mehane) iako su oni primali goste i ostvarivali značajnu zaradu tokom sezone.
Akt sreskog načelnika od 10. jula 1929. godine sadrži popis objekata za prenoćište turista (na slici). Po njemu u opštini Čajetina bila su četiri hotela-mehane, dva u Kremnima i po jedan na području jablaničke i belorečke opštine, sa ukupno 30 soba.
PROJEKAT „ZLATIBOROM ŠIROM – PRILOZI ZA ISTORIJU ZLATIBORA I ZLATIBORACA PRVE POLOVINE XX VEKA“ PODRŽAN JE NA KONKURSU ZA MEDIJSKE SADRŽAJE OPŠTINE ČAJETINA ZA 2018. GODINU
