Naslovna Projekti Zlatiborom širom

Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

Posle Mijaila Jevremovića, na Palisadu su mehane i pansione gradili Vojin Paunović, Radosav Bučevac, Milomir Čolović, Ilinka Marković, Veljko Kremić…
Ne zna se zbog čega je sreska vlastu krajam 1931. godine pozivala Manojla Bralovića, 31-ogodišnjeg kafedžiju iz Drenove, ali pošto se ni posle trećeg poziva nije pojavio u Čajetini "radi saopštenja" Načelstvo ga je, krajem januara 1932. godine, kaznilo sa 10 dana zatvora i 25 dinara.
Iako su se industrijski (fabrički) gumeni opanci pojavili sredinom tridesetih godina XX veka, na Zlatiboru su se sve do 50-ih godina prošlog veka gumeni opanci pravljeni ručno – od spoljne automobilske gume.
Jedini automobil u srezu, vlasništvo industrijalca Gvozdena Popovića iz Mokre Gore, 1938. godine potrošio 412 kilograma benzina
Prva sijalica na Zlatiboru zasvetlela je 1916. godine kada su austrijske okupacione snage podigle malu centralu na ugalj za osvetljavanje hotela na Kraljevoj Vodi. Godine 1929. kupljena je dinamo mašina koja je davala svetlo za hotel više jezera i dve vile. Tri godine kasnije, kupljen je i dizel motor koji je davao struju.
Na spisku praznovanja danas je na prvom mestu Nova godina. Međutim, ne tako davno prelazak iz jedne u drugu godinu pominjao se samo usput.
O izgradnji vodovoda za Čajetinu razmišljalo se još pre Prvog svetskog rata. Pri srezu je bio formiran Fond za dovođenje pijaće vode, ali na konkretnu akciju čekalo se do 1923. godine kada su počeli radovi na putu Užice – Kraljeva Voda, a Čajetinci iskoristili prisustvo stručnih lica i građevinske operative da izgrade vodovod. Inženjer Sekula Knežević, rodom iz Sirogojna, vodio je posao na putu i pomogao je da operativa Opšteg građevinskog preduzeća "Ograp" bude na usluzi za izgradnju vodovoda.
U avgustu 1929. godine Načelstvo Sreza zlatiborskog uradilo je evidenciju državnih i privatnih preduzeća. Registrovani su osnovni podaci za 14 preduzeća, od kojih je većina bila orijentisana na eksploataciju šuma sa Zlatibora.
Po završetku Prvog svetskog rata u Zlatiborskom srezu sa radom je nastavilo 10 škola, a vlast je preduzela mere za otvaranjem novih škola.
Godine 1935, list "Glas Valjeva" objavio je u nekoliko brojeva putopis "Od Valjeva do Sandžaka". Autor, učitelj potpisan incijalima M.M, upečatljivo i sa mnogo detalja opisao je sve krajeve kroz koje je prošao. Na Zlatibor je stigao iz pravca Kremana, a napustio ga obilaskom Tornika i Ribnice. Piše o putevima, goletima, suvatima, a posebno o tri turistička centra - Palisadu, Kraljevoj vodi i Ribnici. Ovaj Valjevac Zlatibor doživljava kao neponovljivo turističko područje.