Naslovna Projekti Zlatiborom širom

Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

U beogradskom "Ilustrovanom listu" objavljena je fotografija drveta uz prateći tekst: "Čuveni zlatni bor u opštini Seništa kod Čajetine, okrug užički: stablo je visoko 4,40 metara, a drvetu ima preko 200 godina. Iglice ovog četinara su zlatasto-žute, vrlo široke i neobično šiljaste. Sve gtane su okrenute jugu, a na severnoj strani ih nema zbog oštrih severnih vetrova. Drvo ne nosi plodove, i u svojoj vrsti je, verovatno, jedini primerak u Evropi. U narodu postoji masa bajki o ovome čudnovatom drvetu, i velika je šteta što se ono ne zagradi i ne čuva što bolje kao jedinstveni objekat za studije".
Posle Prvog svetskog rata i formiranja Kraljevine SHS u planinskim krajevima, sitna seoska domaćinstva sa velikim brojem članova nisu bila u stanju da obezbede dovoljno hrane za svoje potrebe. Mnogi su se okretali zanatstvu kao dopunskom radu, bilo je tu retkih majstora-esnaflija, i mnogo priučenih zanatlija. Pojam zanata je bio veoma širok pa se, na primer, seča luča smatrala zanatskom delatnošću. S obzirom na sitnu i nerazvijenu industriju, nije bilo oštrog razgraničenja industrijske i zanatske proizvodnje. Zanatstvo je bilo konjukturno zbog velikih potreba u proizvodima i uslugama. Mlada država je veoma brzo krenula u popis "proizvoda kućne industrije" da bi raznim nametima obezbedila prihod za praznu državnu kasu.
O izgradnji vodovoda za Čajetinu razmišljalo se još pre Prvog svetskog rata. Pri srezu je bio formiran Fond za dovođenje pijaće vode, ali na konkretnu akciju čekalo se do 1923. godine kada su počeli radovi na putu Užice – Kraljeva Voda, a Čajetinci iskoristili prisustvo stručnih lica i građevinske operative da izgrade vodovod. Inženjer Sekula Knežević, rodom iz Sirogojna, vodio je posao na putu i pomogao je da operativa Opšteg građevinskog preduzeća "Ograp" bude na usluzi za izgradnju vodovoda.
Godine 1935, list "Glas Valjeva" objavio je u nekoliko brojeva putopis "Od Valjeva do Sandžaka". Autor, učitelj potpisan incijalima M.M, upečatljivo i sa mnogo detalja opisao je sve krajeve kroz koje je prošao. Na Zlatibor je stigao iz pravca Kremana, a napustio ga obilaskom Tornika i Ribnice. Piše o putevima, goletima, suvatima, a posebno o tri turistička centra - Palisadu, Kraljevoj vodi i Ribnici. Ovaj Valjevac Zlatibor doživljava kao neponovljivo turističko područje.
Iako su se industrijski (fabrički) gumeni opanci pojavili sredinom tridesetih godina XX veka, na Zlatiboru su se sve do 50-ih godina prošlog veka gumeni opanci pravljeni ručno – od spoljne automobilske gume.
Prva sijalica na Zlatiboru zasvetlela je 1916. godine kada su austrijske okupacione snage podigle malu centralu na ugalj za osvetljavanje hotela na Kraljevoj Vodi. Godine 1929. kupljena je dinamo mašina koja je davala svetlo za hotel više jezera i dve vile. Tri godine kasnije, kupljen je i dizel motor koji je davao struju.
Jedini automobil u srezu, vlasništvo industrijalca Gvozdena Popovića iz Mokre Gore, 1938. godine potrošio 412 kilograma benzina
Na spisku praznovanja danas je na prvom mestu Nova godina. Međutim, ne tako davno prelazak iz jedne u drugu godinu pominjao se samo usput.
Službene novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 7. marta 1929. godine (broj 35), na dnu prve strane, u rubrici UKAZI objavljuje informaciju iz Ministarstva unutrašnjih dela u kojoj se, u jednoj rečenici, saopštava da je Ukazom Njegovog Veličanstva Kralja od 30. juna 1928. godine Čajetina proglašena za varošicu: "MINISTARSTVO...
Po završetku Prvog svetskog rata u Zlatiborskom srezu sa radom je nastavilo 10 škola, a vlast je preduzela mere za otvaranjem novih škola.