Početkom avgusta  u Čajetini i na Kraljevim vodama održava se "Erski kabare". Zlatiborci su i pre mnogo godina uveseljavali jedni druge, najčešće u najpoznatijim kafanama. U Čajetini, u kafani Rajka Đenića, u martu 1930. godine održano je "šaljivo veče" o čemu svedoči dozvola sreskih vlasti.
Posle Prvog svetskog rata i formiranja Kraljevine SHS u planinskim krajevima, sitna seoska domaćinstva sa velikim brojem članova nisu bila u stanju da obezbede dovoljno hrane za svoje potrebe. Mnogi su se okretali zanatstvu kao dopunskom radu, bilo je tu retkih majstora-esnaflija, i mnogo priučenih zanatlija. Pojam zanata je bio veoma širok pa se, na primer, seča luča smatrala zanatskom delatnošću. S obzirom na sitnu i nerazvijenu industriju, nije bilo oštrog razgraničenja industrijske i zanatske proizvodnje. Zanatstvo je bilo konjukturno zbog velikih potreba u proizvodima i uslugama. Mlada država je veoma brzo krenula u popis "proizvoda kućne industrije" da bi raznim nametima obezbedila prihod za praznu državnu kasu.
O izgradnji vodovoda za Čajetinu razmišljalo se još pre Prvog svetskog rata. Pri srezu je bio formiran Fond za dovođenje pijaće vode, ali na konkretnu akciju čekalo se do 1923. godine kada su počeli radovi na putu Užice – Kraljeva Voda, a Čajetinci iskoristili prisustvo stručnih lica i građevinske operative da izgrade vodovod. Inženjer Sekula Knežević, rodom iz Sirogojna, vodio je posao na putu i pomogao je da operativa Opšteg građevinskog preduzeća "Ograp" bude na usluzi za izgradnju vodovoda.
PROJEKAT "ZLATIBOROM ŠIROM – PRILOZI ZA ISTORIJU ZLATIBORA I ZLATIBORACA PRVE POLOVINE XX VEKA" PODRŽAN JE NA KONKURSU ZA MEDIJSKE SADRŽAJE OPŠTINE ČAJETINA ZA 2018. GODINU STOČARSTVO NA ZLATIBORU PRE 80 GODINA U februaru 1932. godine, po naređenju Kraljevske banske uprave Drinske banovine, Radiša Šelović, sreski poljoprivredni referent, sačinio je detaljan...
Godine 1935, list "Glas Valjeva" objavio je u nekoliko brojeva putopis "Od Valjeva do Sandžaka". Autor, učitelj potpisan incijalima M.M, upečatljivo i sa mnogo detalja opisao je sve krajeve kroz koje je prošao. Na Zlatibor je stigao iz pravca Kremana, a napustio ga obilaskom Tornika i Ribnice. Piše o putevima, goletima, suvatima, a posebno o tri turistička centra - Palisadu, Kraljevoj vodi i Ribnici. Ovaj Valjevac Zlatibor doživljava kao neponovljivo turističko područje.
U beogradskom "Ilustrovanom listu" objavljena je fotografija drveta uz prateći tekst: "Čuveni zlatni bor u opštini Seništa kod Čajetine, okrug užički: stablo je visoko 4,40 metara, a drvetu ima preko 200 godina. Iglice ovog četinara su zlatasto-žute, vrlo široke i neobično šiljaste. Sve gtane su okrenute jugu, a na severnoj strani ih nema zbog oštrih severnih vetrova. Drvo ne nosi plodove, i u svojoj vrsti je, verovatno, jedini primerak u Evropi. U narodu postoji masa bajki o ovome čudnovatom drvetu, i velika je šteta što se ono ne zagradi i ne čuva što bolje kao jedinstveni objekat za studije".