Naslovna Projekti Zlatiborom širom

Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

Posle Prvog svetskog rata i formiranja Kraljevine SHS u planinskim krajevima, sitna seoska domaćinstva sa velikim brojem članova nisu bila u stanju da obezbede dovoljno hrane za svoje potrebe. Mnogi su se okretali zanatstvu kao dopunskom radu, bilo je tu retkih majstora-esnaflija, i mnogo priučenih zanatlija. Pojam zanata je bio veoma širok pa se, na primer, seča luča smatrala zanatskom delatnošću. S obzirom na sitnu i nerazvijenu industriju, nije bilo oštrog razgraničenja industrijske i zanatske proizvodnje. Zanatstvo je bilo konjukturno zbog velikih potreba u proizvodima i uslugama. Mlada država je veoma brzo krenula u popis "proizvoda kućne industrije" da bi raznim nametima obezbedila prihod za praznu državnu kasu.
Kosidbe su nekada okupljale na desetine kosaca. naročito kada se radilo o velikim prostranstvima pod livadama. Kosidba je uglavnom bila moba, a za nadnicu se radilo kada su košene parcele u vlasništvu opština, okruga ili banovine
Po završetku Prvog svetskog rata u Zlatiborskom srezu sa radom je nastavilo 10 škola, a vlast je preduzela mere za otvaranjem novih škola.
O izgradnji vodovoda za Čajetinu razmišljalo se još pre Prvog svetskog rata. Pri srezu je bio formiran Fond za dovođenje pijaće vode, ali na konkretnu akciju čekalo se do 1923. godine kada su počeli radovi na putu Užice – Kraljeva Voda, a Čajetinci iskoristili prisustvo stručnih lica i građevinske operative da izgrade vodovod. Inženjer Sekula Knežević, rodom iz Sirogojna, vodio je posao na putu i pomogao je da operativa Opšteg građevinskog preduzeća "Ograp" bude na usluzi za izgradnju vodovoda.
U prvim decenijama XX veka sreske i opštinske vlasti su organizovale i sprovodile hajke na "zverinje". Lovci su pozivani u hajke kad god bi vukovi ili lisice pričinile veće štete "u stadu" lokalnog stanovništva.
U beogradskom "Ilustrovanom listu" objavljena je fotografija drveta uz prateći tekst: "Čuveni zlatni bor u opštini Seništa kod Čajetine, okrug užički: stablo je visoko 4,40 metara, a drvetu ima preko 200 godina. Iglice ovog četinara su zlatasto-žute, vrlo široke i neobično šiljaste. Sve gtane su okrenute jugu, a na severnoj strani ih nema zbog oštrih severnih vetrova. Drvo ne nosi plodove, i u svojoj vrsti je, verovatno, jedini primerak u Evropi. U narodu postoji masa bajki o ovome čudnovatom drvetu, i velika je šteta što se ono ne zagradi i ne čuva što bolje kao jedinstveni objekat za studije".
Jedini automobil u srezu, vlasništvo industrijalca Gvozdena Popovića iz Mokre Gore, 1938. godine potrošio 412 kilograma benzina
Posle Mijaila Jevremovića, na Palisadu su mehane i pansione gradili Vojin Paunović, Radosav Bučevac, Milomir Čolović, Ilinka Marković, Veljko Kremić…
Godine 1935, list "Glas Valjeva" objavio je u nekoliko brojeva putopis "Od Valjeva do Sandžaka". Autor, učitelj potpisan incijalima M.M, upečatljivo i sa mnogo detalja opisao je sve krajeve kroz koje je prošao. Na Zlatibor je stigao iz pravca Kremana, a napustio ga obilaskom Tornika i Ribnice. Piše o putevima, goletima, suvatima, a posebno o tri turistička centra - Palisadu, Kraljevoj vodi i Ribnici. Ovaj Valjevac Zlatibor doživljava kao neponovljivo turističko područje.
Na spisku praznovanja danas je na prvom mestu Nova godina. Međutim, ne tako davno prelazak iz jedne u drugu godinu pominjao se samo usput.