Rajko Divac – život posvećen knjizi

Početkom XX veka, pored učitelja Miloša Jankovića, pokretača biblioteke "Budućnost", o kome je, kao pokretaču moderne pedagogogije, dosta pisano, još jedan Užičanin u Beogradu upušta se u vode izdavaštva.

196

Njegovo ime je Rajko Divac, rođen u Užicu 1892. godine. Zbog teških materijalnih prilika, po završetku drugog razreda Užičke gimnazije odlazi u Beograd gde stupa na bravarski a zatim i krojački zanat. U slobodno vreme najviše se družio sa zemljacima-studentima koji ga uključuju u socijal-demokratski pokret i upućuju na čitanje. Knjiga ga osvaja. Odvajajući od skromnih sredstava i uz najveća samoodricanja, pokreće biblioteku „Mladost“ za koju njegovi saradnici prevode tada napredne strane pisce, a posle štampanja Divac sam rastura (prodaje) knjige. Blizak vođama socijaldemokratskog pokreta, pokreće „Narodnu biblioteku“ džepnog formata. Uporedo uspešno završava treći i četvrti razred gimnazije.

Sa početkom Balkanskih ratova njegova izdavačka delatnost suočava se sa velikim materijalnim teškoćama. U to vreme, čak je i svoja odela davao „u zalog“ da bi neka od knjiga bila štampana.

Regrutovan je na početku Prvog svetskog rata, s jeseni 1915. godine. Redov je 1. čete, II bataljona IV pešadijskog puka, 1. poziva. Dok su torbe drugih boraca prazne ili pune hleba, njegov ranac je uvek bio prepun knjiga. Dok su drugi obedovali, on je uzgred uzimao po koji zalogaj, neprestano čitajući.

Gine krajem oktobra 1915. godine, u teškim borbama sa Bugarima u okolini Leskovca. Tako se, u 23. godini, ugasio život verovatno najmlađeg izdavača radničke knjige u Kraljevini Srbiji.

Njegovog imena nema na pločama izginulih Užičana jer njegova siromašna majka nije imala da priloži 120 dinara za upisivanje imena.

Na žalost, sačuvano je jako malo knjiga koje je Rajko Divac štampao, a do sada se samo užički učitelj i pisac Miodrag Vergović, sredinom 50-ih godina prošlog veka, postarao da ostavi zabelešku o Rajku Divcu, zahvaljujući kojoj je nastao i ovaj kratki zapis.