Volujska kola, taljige, fijakeri, dvokolice, čeze…

Sredinom tridesetih godina XX veka, iz Čajetine su više vlasti izveštavane da u srezu nema ni jedan registrovan putnički automobil. Tada su među imaocima motornih vozila u Zlatiborskom srezu bili samo industrijalac Gvozden Popović i Đorđe Lj. Kerković, oba iz Mokre More, koji su u vlasništvu imali motorcikle.

105

Pored autobusa koji su saobraćali od Užica do Kraljevih voda, Zlatiborci su putnički automobil mogli da vide samo kada bi bogati žitelji Kraljevine Jugoslavije svratili na planinu svojim vozilom. Kada je prevoz ljudi i robe u pitanju stanovništvo Zlatibora je u to vreme moralo da se pouzda u zaprege – volujska i konjska kola, taljige, fijakere, čeze…

Krajem 1935. godine utvrđena je „brojnost drumskih vozila – volujskih kola, fijakera, dvokolica, čeza“ u Srezu zlatiborskom. Izveštaji su, doduše, nepotpuni jer nedostaju podaci za četiri od 17 opština.

Najviše volujskih kola u Jablanici

Volujska zaprega na novom zlatiborskom putu, na ulazu u Užice

Najviše je volujskih kola (zaprega), bilo ih je skoro 500. Po opštinama, najviše volujskih kola bilo je u Jablanici (70), Čajetini (62), Dobroselici (60), Krivoj Reci (52), Šljivovici (46) i Gostilju (45). U opštinama Kriva Reka i Jablanica popisali su i tzv. taljigarska kola – dvovosovinske, lake zaprege. Bilo ih je ukupno devet. Može pretpostaviti da su ih u drugim opštinama upisivali kao volujska kola. Rožanski kmet izvestio je o dve „treskalice“ – kola za sopstvenu upotrebu. To bi trebalo da su kola koja nisu izlazila na državne drumove, već su služila za prevoz samo po imanju i nekategorisanim putevima.

Konjskih zaprega bilo je veoma malo, u Dobroselici 20 i u Čajetini dve. Malo ko je među Zlatiborcima uživao u vožnji čezama. Bilo ih je samo u Krivoj Reci (sedam) i Čajetini (jedna).

Dve godine kasnije, izvršen je novi popis. Tada je evidentirano 572 seoskih kola, svrstanih u teretna vozila, kao  pet čeza (dvokolica) i dva fijakera obična, koji su vođeni kao putnička vozila.

Miloš se zabavio u kafani, a volovi lutali putem…

Sve što je bilo na dva ili četiri točka svrstavalo se u drumska vozila i za njih su važila pravila u saobraćaju kao za automobile. Nije bio redak slučaj da su vlasnici zaprežnih vozila kažnjavani zbog kršenja Uredbe o zaštiti javnih puteva i bezbednosti saobraćaja na njima. Evo nekoliko primera.

Čeze su imali bogatiji Zlatiborci

Miloš Škodrić iz Šljivovice 25. juna 1932. godine ostavio je svoja kola i volove bez nadzora na  državnom putu Kraljeva voda – Čajetina, pred kafanom Milenka Miloševića na Palisadu. Volovi su sa zapregom, na kojoj su bili balvani „iz Murtenice za Užice“, slobodno lutali s jedne strane puta na drugu i ometali (sprečavali) saobraćaj. Škodrić je podnaredniku Bošku Pantoviću i žandarmu  Risimu Dunjiću, koji su ga zatekli u prekršaju, objasnio „da je ušao u kafanu samo malo i tako se u istoj zabavio“.

Osamdesetogodišnji Veselin Virić iz Krive Reke ogrešio se o zakon 7. juna 1935. godine pošto je svog slugu Vitomira Perovića poslao volovskim kolima bez tablica u Užice. U povratku, na mestu Galerija, naišao je na užičke žandarme Lazara Vučičevića i Radoslava Petkovića. Pravdao im se da su kola nova, skoro puštena u saobraćaj. „Veselin ima još jedna kola pa je mislio da na drugim ne mora daima tablice“ – branio je Vitomir gazdu, ali to nije pomoglo pa je prijava završila u načelstvu Sreza užičkog.

Dana 21. februara 1938. godine Milan i Dragomir Marjanović iz Dobroselice zatečeni su da vuku „vlake“ na banovskom putu. Miloš Šućurović, radnik-nadzornik na putu, u prijavi je naveo da je na putu načinjena šteta od 150 dinara.