Plan za izgradnju jezera na Кraljevim vodama uradio je inženjer Miladin Pećinar. On je 1940. godine ponudio Društvu za unapređenje turizma „Zlatibora“ da napravi plan kako bi na delu Obudovice, čije obale su „krasile“ baruštine, bilo podignuto veštačko jezero, čime bi se promenio izgled ovog dela Zlatibora, sa ranije podignutim hotelom, 20-30 privatnih vila i banovskim parkom.
Brana
U vreme početka gradnje govorilo se o „izradi otvorenog kupatila“. Inženjer Pećinar je predvideo da se Obudovica uspori izgradnjom manje brane kod mosta, na putu Užice – Кraljeve vode. Brana je izvedena u vidu polukružnog zida od betona, preliv pada pod most i stvara ugodnu sliku za posetioce. Regulacijom rečice, iskopom i nasipanjem, adaptirao bi se teren za jezero dubine dva metra. Plan inž. Pećinara predviđao je da da se voda Obudovice podzemnim kanalima uliva u dečji bazen, a odatle preliva u jezero.
Dužina jezera trebalo je da bude 200 metara, a širina 70.
Sadržaji
Obale jezera biće ozidane tako da površina bude uokvirena i sprečeno da se u plićacima pojavi barsko bilje. Oko jezera predviđene su staze za šetnju i drvored. Na uzvodnoj strani jezera bio je planiran bazen za decu i neplivače, 10×15 metara i dubine jedan metar. Oko ovog bazena trebalo je izgraditi 50 kabina za posetioce, odeljenje za tuševe, garderobu i ostalo. Prostor koji bi uokvirile kabine bio je predviđen za „patošenje“ kako bi se tu posetioci sunčali.
Pored kupanja, jezero je trebalo da posluži za veslanje i za zimske sportove kada se površina zaledi. Pri projektovanju jezera razmišljalo se o blagim zimama, kada jezero ne bi bilo pod debelim ledom. Trebalo je s jedne strane jezera podići tenisko igralište koje bi se zimi punilo vodom i koristilo kao klizalište.
Zlatiborci i Užičani bili su oduševljeni projektom inž. Pećinara.
Izgradnja
Za realizaciju projekta trebalo je sakupiti oko 400.000 tadašnjih dinara.
Te 1940. godine, tokom pune turističke sezone organizovano je nekoliko priredbi na kojima je prikupljeno oko 100.000 dinara. Ostatak se očekivao od Vlade Кraljevine Jugoslavije i Banske uprave iz Sarajeva. „Prijatelje ćemo ceniti po pomoći koju nam ukažu da od Zlatibora – od Čajetine do Ribnice i Borove glave – stvorimo važno turističko sletište, u kome će i najrazmaženiji Beograđanin naći udobnosti i uživanja.“ – poručio je anonimni Zlatiborac preko novinskih stubaca na kojima je obelodanjena ideja o gradnji jezera.
Početna sredstva za gradnju jezera bila su dovoljna za kupovinu kamena, peska i građe i dovlačenje materijala na buduće gradilište. A onda je zazveckalo oružje, rasplamsao se rat, propao je sav materijal privučen do budućeg jezera. Кada se krenulo u posleratnu obnovu i izgradnju, u prvom petogodišnjem planu 1947-1952, mesto je našlo veštačko jezero na Zlatiboru. Pećinarov projekat je sačuvan, gradnja uspešno privedena kraju 7. decembra 1947. godine. Iako su izostavljeni mnogi prateći sadržaji iz plana, inženjer Miladin Pećinar imao je samo jednu primedbu:
„Brana je trebalo da bude sasvim vitka, ukupne debljine 20 centimetara, čime sam hteo da pokažem da se lučne brane mogu izvoditi ekonomično. Na žalost, izvođači radova su joj dali debljinu od jednog metra što je dovoljno da izdrži pritisak vode do 100 metara visine.„
