Zoran Žeravčić: „Milorad Aleksić – Život ispunjen pregalaštvom“ – knjiga u izdanju Udruženja „Kolektiv Užice“

U izdanju Udruženja "Kolektiv Užice" iz štampe je upravo izašla knjiga "Milorad Aleksić – Život ispunjen pregalaštvom", autora Zorana Žeravčića.

214

Posle višedecenijskog potiskivanja u zaborav svega što je Aleksić doprineo ne samo Bajinoj Bašti, proglašenog po likvidaciji 1944. godine „narodnim neprijateljom“ usledila je sudska rehabilitacija pre oko devet godina. Knjiga, čije štampanje su finansirali Aleksićevi potomci, doprinos je nastojanju da život i delo ovog Bajinobaštanina dobiju primereno mesto u istoriji Varošice na obalama Drine i užičkog kraja.

Poruka potomaka Milorada Aleksića, sa početka knjige:

U listu „Baština“, o Petrovdanu 2004. godine, iz pera novinara Raša Ivanovića, u rubrici „Ličnosti za pamćenje“, objavljen je članak „Arhiva preko Albanije“, koji govori o podvigu Milorada Aleksića koji je arhivu Zemljoradničke zadruge iz Bajine Bašte kao vojnik preneo preko Albanije, ali i drugim važnim poslovima vezanim za život „čoveka izuzetne volje, znanja i hrabrosti“. Uz članak je išla i Miloradova fotografija.

Mi, potomci Milorada Aleksića, Ivanovićev tekst doživeli smo kao prvi pokušaj da se, posle 60-ogodišnjeg ćutanja, afirmiše život i delo čoveka koga je nepravedna kvalifikacija „narodnog neprijatelja“ i smrt pred partizanskim streljačkim vodom potisnula u višedecenijski zaborav.

Kasnije se ime Milorada Aleksića našlo u Biografskom leksikonu Zlatiborskog okruga i Biografskom leksikonu račanskog kraja. Istina je počela da se stidljivo promalja iza vela decenijskog zaborava.

Posle dugog prikupljanja dokumentacije, zahtev za rehabilitaciju podneli smo Okružnom sudu u Beogradu 26. juna 2007. godine. Rešenje o rehabilitaciji doneto je 19. januara 2009. godine. To je zabeleženo u lokalnoj i republičkoj štampi.

U međuvremenu, o Miloradu Aleksiću objavljeno je više afirmativnih članaka. NJegova uloga u školstvu i zadrugarstvu mnogo objektivnije je prikazana u nedavno objavljenim knjigama o bajinobaštanskoj školi i zemljoradničkoj zadruzi. Novinar Jelena Božović, iz dopisništva RTS-a u Užicu, 2014. godine snimila je polusatnu reportažu „Sto godina do istine“, koja osvetljava život, pogibiju i rehabilitaciju Milorada Aleksića.

Konačno, želeli smo da se dokumentovana i potpuna biografija našeg Milorada, na osnovu bogate građe prikupljene tokom prethodnih petnaestak godina, nađe u koricama knjige koja će biti na čast njegovim potomcima, a verujemo zanimljiva literatura svima, a prvenstveno Bajinobaštanima i istoričarima, koji žele da dopune i prošire znanja o vremenima i ljudima čiji životi svedoče o naporu da se posvete idejama progresa i napretka.

Biografija Milorada Aleksića:

Milorad Aleksić rođen je 1875. godine u Beogradu (otac Vukoman carinik, majka Milesa). Učiteljsku školu u Beogradu završava 1895. i iste godine biva postavljen za učitelja u Zaovinama. U Bajinu Baštu prelazi 1897. godine, u dva navrata je upravnik škole, školske 1898/99. i od 1900. do 1902. godine. Godine 1920. postavljen je za školskog nadzornika za srez račanski i deo sreza zlatiborskog.

Sa još 20 naprednih ljudi, 1905. godine osnovao je Zemljoradničku zadrugu u Bajinoj Bašti, u kojoj je najpre bio sekretar a zatim, u dva mandata, preko 21 godinu, i predsednik zadruge. U Velikom ratu preneo je na leđima zadružnu arhivu i vratio je natrag, u Bajinu Baštu. Pomogao je osnivanje zadruga u mnogim bajinobaštanskim selima, zadrugarstvu je bio posvećen sve do smrti.

Po povratku iz balkanskih i Prvog svetskog rata, kratak period je učitelja i upravnika škole u Bajinoj Bašti, da bi 1920. godine bio postavljen za školskog nadzornika na kom položaju ostaje sve do jeseni 1924. godine kada je sedište školskog nadzornika premešteno u Užice. Po drugi put za školskog nadzornika je postavljen 2. februara 1928. godine i taj posao obavlja sve do penzionisanja, u maju 1938. godine.

U međuvremenu, 1920. godine Aleksića je nosilac Demokratske liste na izborima i narodni poslanik u Ustavotvornoj Skupštini. Za sudiju Prvostepenog suda za ratnu štetu postavljen je 12. jula 1921. godine.

Između dva rata, sa tada viđenijim ljudima, trgovcima i kafedžijama, učestvovao je u osnivanju Trgovačke i Industrijske banke.

Krajem 1942. godine postavljen je za predsednika opštine Bajina Bašta. Uhapšen je od strane partizana početkom oktobra 1944. godine. Uveče 25. novembra 1944. godine, uprkos četiri dana ranije donetoj odluci Predsedništvo AVNOJ-a o amnestiji, Aleksić je streljan u Ražani.

Dobitnik je više priznanja i odlikovanja: Srebrne medalje za revnosnu službu (1913), Spomenice rata za oslobođenje i ujedinjenje 1914-1918, Albanske spomenice (1919), Ordena Sv. Save V stepena (1928), Ordena jugoslovenske krune IV reda (1929), Zlatne medalje za rad u zadrugarstvu (1934)…