Obudovica je bio najveć i najbolji suvat na Zlatiboru, prostirao se sa obe strane istoimenog potoka, prošaran retkom borovom šumom. Tu je svojevremeno tovljeno preko 200 volova godišnje.
Pre jednog veka Obudovica je bila u vlasništvu Sreza zlatiborskog. Krajem 1921. godine sreska Skupština ovlastila je Odbor Sreza Zlatiborskog da suvat Obudovica izda na trogodišnji zakup.
Ugovor o zakupu za 1922, 1923. i 1924. godinu, potpisan je sa Milisavom N. Nešovićem, trgovcem iz Užica, za sumu od 36.000 dinara, „s tim da za svo vreme zakupa u suvatu koji mu se ustupa može napasati samo svoju stoku od čijeg će mleka na suvatu izrađivati kačkavalj, maslo i puter za koji mu se cilj i suvat pod zakup daje“. Sa suvata je mogao pokositi sena koliko mu je bilo potrebno za ishranu stoke preko zime.
Ugovor o zakupu suvata potpisan je 18. marta 1922. godine, a zakupac Nešović je bio obavezan da rad, „zbog koga mu se suvat daje u zakup“, otpočne 1. maja 1922. godine. Zato je odmah morao podići radionicu za preradu mleka i torove za stoku. Stajnjak je zakupac morao predati sreskom ekonomu koji je bio u obavezi da ga prebaci u sreski rasadnik.
„Zakupac ne sme suvat orati ni današnji njegov oblik ni u koliko menjati, a tako isto ne sme na suvatu ni borove seći. Svaku i najmanju štetu ima po proceni veštaka ovom sreskom odboru nadoknaditi.“ Posebno zanimljiva je odredba ugovora po kojoj je zakupac bio dužan da primi sve zainteresovane da nauče kako se prave kačkavalj, maslo i puter, „da im dade potrebna znanja i to besplatno“.
Okružna vlast organizovala je velike kosidbe na Obudovici, na kojima je znalo da se okupi i do 100 kosaca. O tome na https://kolektivuzice.rs/kosidba-na-obudovici-1930-godine/.
