Knjiga „Osmeh rodne godine“ predstavljena na 62. Sajmu knjiga u Beogradu

294

U okviru predstavljanja užičkog izdavaštva, na 62. Sajmu knjiga predstavljena je i knjiga Radovana Popovića „Osmeh rodne godine“, u izdanju Udruženja „Kolektiv Užice“. O knjizi je govorio jedan od priređivača Zoran Žeravčić (drugi je Zoran Jeremić):

– U svakoj biografija Radovana Popovića pronaći ćete rečenicu koja glasi: „Novinarsku karijeru počeo je užičkim Vestima.“ Do sada o tim godinama, dakle od 1957, kada je kao devetnaestogodišnjak zakoračio u redakciju „Vesti“, do 1966, kada je prešao u „Politiku“, za dopisnika iz Sarajeva, malo se znalo. Zapravo, znali su samo oni koji bi se kod Radovana raspitali šta je radio u „Vestim“.

Zoran Žeravčić, 62. Sajam knjiga, predstavljena knjiga OSMEH RODNE GODINE Sada smo u prilici da kažemo da je Radovan Popović na početku novinarske karijere, kao svaki drugi novinar lokalnog lista, dobijao najraznovrsnije zadatke, ali u jednom je osoben. Već svoje prve profesionalne godine, 1957, posvetio se reportaži, ne napuštajući je sve do odlaska iz „Vesti“. Kolega Zoranom Jeremićem, urednikom kulture u Vestima“, i ja pronašli smo oko 150 naslova – reportaža, zapisa i beleški, i jednu trećinu, nešto više od 50 naslova, odbrali smo za knjigu „Osmeh rodne godine“, koja je nazvana po istoimenoj, jednoj od najranijih reportaža, objavljenih samo nekoliko meseci pošto se Popović zaposlio u Vestima“.

Knjiga „Osmeh rodne godine, dakle, predstavlja Radovana Popovića, kao mladog novinara reportera, koji je svoj stil gradio čitajući velika „Politikina“ reporterska imena – Gojka Banovića, Vuka Trnavskog, Mišu Gojkovića.

Ova knjiga je promovisana u Bajinoj Bašti, Užicu i Čajetini i ja ću reći samo nekoliko rečenica sa promocija, ocena i komentara naših prijatelja koji su tom prilikom govorili. Radovanov kolega iz „Vesti“ 60-ih, Milutin Jovičić Lujo kaže da Popovićeve reportaže govore o zamršenom klupku sukoba sa izazovima brzih promena, modernizacije svake vrste, nove kulture, vremenu zanosa, podviga, otpora i kolebanja“. Mr Slobodan Radović, takođe Popovićev savremenih iz „Vesti“ 60-ih, kaže da su Popovićevi „rani radovi“ najavili pisca ležernijeg stila, koji je reportažu približio umetničkoj formi pisanja, spretno kombinujući faktografiju sa deskripcijom“. Istoričar umetnosti i publicista Dragiša Milosavljević, Popovića prepoznaje kao vrsnog pripovedača, posebno kada piše o selima, zapisi plene poznavanjem sela u vreme kada se jedino pešačenjem do njih moglo doći“. Univerzitetski profesor i književni istoričar dr Gojko Tešić kaže da je knjiga „Osmeh rodne godine“ novi doprinos Popovićevom „stvaralačkom okeanu“ i da njegova rana stvaralačka avantura govori o novinaru koji prepoznaje snagu i vrednost narodnog kazivanja“.

Na kraju ću dodati, knjiga „Osmeh rodne godine“ upoznaje sa Radovanom Popovićem sa početka novinarske karijere, a njen sadržaj približiće vam svet običnog čoveka i njegove svakodnevice 60-ih godina u užičkom kraju.