Desetog oktobra 2017. godine u biblioteci „Ljubiša R. Đenić“ predstavljena je knjiga Radovana Popovića „Osmeh rodne godine“. Ovaj novinar i pisac, koji je preko 30 godina bio urednik kulturnog dodatka „Politike“, objavio je i čitav niz književnih biografija, a svoju novinarsku karijeru počeo je 1957. godine u užičkim „Vestima“. U tom periodu objavio je oko 150 reportaža, zapisa i beleški, od kojih se oko 50 odbranih našlo i u knjizi koja je predstavljena čajetinskoj publici. O knjizi su govorili: prof. dr Gojko Tešić, magistar Slobodan Radović i muzeolog i publicista Dragiša Milosavljević.
Da li je više rečeno o piscu ili o njegovom delu na promociji knjige „Osmeh rodne godine“, ostaće tajna. Jer, i pisac i delo, stiče se utisak, isto su. Raskošni u svojoj nutrini, a jednostavni i skromni, bez potrebe za isticanjem. A i čemu? Pravi ljudi i njihove vrline prepoznaju se bez obzira na vreme u kojem se gube aršini i kodeksi. Pravi ljudi ne govore o sebi samima. O njima govori vreme i oni koji dolaze.
„Izuzetan čovek, izuzetan prijatelj, neko ko poštuje sve što su etičke vrednosti nečega što je dijalog, što je razgovor… On je jedan od retkih koji nikada prekršio i zloupotrebio nešto što su delikatne stvari iz arhiva, ličnih ili javnih . Dakle, neko ko je poštovao svakog onog sa kim je razgovarao“, priča o Radovanu Popoviću profesor doktor Gojko Tešić, književni urednik. „ Ti zapisi su one dragocenosti koje govore i o njegovoj izuzetnosti“.
Knjiga „Osmeh rodne godine“ postoji, na sreću čitalačke publike, zahvaljujući novinarima užičkih „Vesti“, Zoranu Jeremiću i Zoranu Žeravčiću, koji su njeni priređivači.
„Znam Popovića dugo godina, međutim, taj njegov rad, tih prvih 9 godina u novinarstvu od 1957. – 1966. u „Vestima“ su nepoznate. Kad čitate njegovu biografiju, to je je biografija nja dve strane, a tih 9 godina u „Vestima“ stalo je u jednoj rečenici: „Svoj radni vek počeo je u užičkim „Vestima“. Kako je došlo do toga da ja otkrijem tih njegovih 9 godina? Ja sam listao posleratne „Vesti“ tražeći teme iz sporta. Onda sam slučajno naleteo na reportažu „Jesen u Zagrebu“. Na tri stupca „Vesti“ Radovan je pisao o Zagrebu jedne jeseni, sjajan, upečatljiv tekst. Mene je to zainteresovalo i pomislio sam: daj da vidim ima li još koje reportaže. Ja sam otkrio, u tih 9 godina, preko 150 reportaža, zapisa i beleški o ljudima, događajima, svojevrsnim fenomenima tog vremena, nastalih na najobičnijim mestima: na ulici, vašaru, u nekoj banji, na dočeku Nove godine…“ priča novinar Zoran Žeravčić koji je, sa svojim kolegom Zoranom Jeremićem, ovim gestom – priređivanjem knjige, napravio svojevrstan gest poštovanja starijem kolegi novinaru .
Svako ko se lati zbirke „Osmeh rodne godine“ poželeće nastavak, jer je od oko 150 reportaža predstavljena tek trećina.Radovan Popović je biranim rečima bogatog srpskog jezika u svojim pričama oslikao neponovljivo vreme, prostor i ljude, a u svemu tome se može samo uživati. Upoznajući njegov rad, čitaoci će se podsetiti na vrednosti koje bi trebalo da ima svaka dobra priča, ali i dobar novinar.
Mirjana Ranković Luković (Zlatibor pres)
Predstavljanje knjige Osmeh rodne godine
Snimljeno: 10. oktobar 2017.
