Naslovna Projekti Zlatiborom širom

Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

Sredinom tridesetih godina XX veka, iz Čajetine su više vlasti izveštavane da u srezu nema ni jedan registrovan putnički automobil. Tada su među imaocima motornih vozila u Zlatiborskom srezu bili samo industrijalac Gvozden Popović i Đorđe Lj. Kerković, oba iz Mokre More, koji su u vlasništvu imali motorcikle.
Iako ekonomski najslabiji u okrugu, Zlatiborski srez je na početku XX veka prednjačio po broju osnovnih škola u užičkom kraju. Pred početak balkanskih ratova u srezu je radilo devet škola. U međuratnom periodu povećavao se broj škola da bi ih pred Drugi svetski rat bilo 21. Rad škola i stanje u njima najbolje se može pratiti preko izveštaja školskih nadzornika.
U godinama po završetku Prvog svetskog rata država Srba, Hrvata i Slovenaca nije mogla da računa na ozbiljnije poreske prihode od osiromašenog stanovništva i retkih industrijskih postrojenja. Siguran prihod nalazio se u izdavanju državne zemlje na uživanje pojedincima. Na Zlatiboru država je značajne prihode prikupljala izdavanjem suvata.
Sreski poljoprivredni referent Radojko Đoković dobio je početkom 1928. godine zadatak da sastavi opširan izvešta o privrednim prilikama u Zlatiborskom srezu. Napisan na 15 strana, izveštaj daje jasnu sliku stanja u srezu. Izdvajamo delove koji se odnose na industriju, saobraćaj i trgovinu.
Oduvek je Ribnica važila za jedan od najlepših delova Zlatibora. Sve do početka XX veka bila je poznata po suvatima na kojima su tovljeni volovi. Zamah turizma u Ribnici usledio je posle Prvog svetskog rata
Najkraća veza između Kraljevih voda i Mokre Gore vodi preko Semegnjeva, ali taj put do danas nije kompletno urađen i osposobljen za saobraćaj. O izgradnji ovog puta razmišljalo se početkom XX veka, a poslednji put bio je aktuelan pre nešto više od deset godina. Ali, sve je uvek ostajalo na planovima.
Godine 1947. na Zlatiboru je, u centru turističkog naselja, izgrađeno malo veštačko jezero. Dugo je 150, široko 50 metara, a puni ga potok Obudovica. Jezero i danas ima skoro isti izgled kao 1947. godine mada je po prvobitnim planovima bilo drugačije zamišljeno.
Ovčarstvo, koj je oduvek bila vodeća delatnost u stočarstvu na Zlatiboru, povremeno je upadalo u krizu. Broj grla je opadao, kao što je to bilo krajem tridesetih godina XX veka.
Po zayršetku Prvog svetskog rata Zlatiborski srez imao je samo jednog lekara koji je do pacijenata prelazio velike razdaljine, i do 45 kilometra u jednom pravcu.
U međuratnom periodu, letnja turistička sezona na Zlatiboru ozbiljno je pripremana, pravila rada i cenovnici usvajani su pre 1. maja kada su hoteli počinjali sa radom, kontrole su bile redovne, a neurednost se plaćala čak i raskidom ugovora o zakupu hotela