Naslovna Projekti Zlatiborom širom

Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

Kako je posle Prvog svetskog rata Čajetina polako prerastala u varoš, a otvaranje kafana i sve veći broj prolazećih putnika na saobraćajnici Užice – Zlatibor uticao na javni red, vlastima nije preostajalo ništa drugo no da pojačaju prisustvo žandarmerije na ulici kako bi sprečili ili sankcionisali bilo kakve prestupe.
Inženjer Milivoje Savić (Užice 1876– Beograd1940), u međuratnom periodu bio je načelnik industrijsko-zanatskog odeljenja Ministarstva trgovine i industrije. Njegovo najznačajnije delo je Naša industrija, zanati i trgovina, izdanje Ministarstva trgovine i industrije (1922/23), u 14 knjiga. Na više mesta Savić se dotiče užičkog kraja. U drugoj knjizi iz 1922. godine, Milivoje Savić piše o domaćoj industriji u užičkom okrugu i, pored ostalog, o „kućevnoj industriji drveta“, odnosno kačarskom zanatu.
Na Drinski front, krajem leta 1914. godine, upućeno je preko 15.600 boraca Užičke vojske. Kada se po završetku rata tražila informacija o sudbini onih koji su izbačeni iz stroja, najčešći odgovor bio je - poginuo.
Zdravko M. Popović objavio je u Jugoslovenskom rasvitu (Užice 1933/34) odlomak iz svog romana „Pokošene zlatiborske livade“. Pored ostalog, opisuje i prevoz od Užica do Kraljevih Voda, odnosno Ribnice.
Sredinom tridesetih godina XX veka, iz Čajetine su više vlasti izveštavane da u srezu nema ni jedan registrovan putnički automobil. Tada su među imaocima motornih vozila u Zlatiborskom srezu bili samo industrijalac Gvozden Popović i Đorđe Lj. Kerković, oba iz Mokre More, koji su u vlasništvu imali motorcikle.
Iako ekonomski najslabiji u okrugu, Zlatiborski srez je na početku XX veka prednjačio po broju osnovnih škola u užičkom kraju. Pred početak balkanskih ratova u srezu je radilo devet škola. U međuratnom periodu povećavao se broj škola da bi ih pred Drugi svetski rat bilo 21. Rad škola i stanje u njima najbolje se može pratiti preko izveštaja školskih nadzornika.
U godinama po završetku Prvog svetskog rata država Srba, Hrvata i Slovenaca nije mogla da računa na ozbiljnije poreske prihode od osiromašenog stanovništva i retkih industrijskih postrojenja. Siguran prihod nalazio se u izdavanju državne zemlje na uživanje pojedincima. Na Zlatiboru država je značajne prihode prikupljala izdavanjem suvata.
Sreski poljoprivredni referent Radojko Đoković dobio je početkom 1928. godine zadatak da sastavi opširan izvešta o privrednim prilikama u Zlatiborskom srezu. Napisan na 15 strana, izveštaj daje jasnu sliku stanja u srezu. Izdvajamo delove koji se odnose na industriju, saobraćaj i trgovinu.
Oduvek je Ribnica važila za jedan od najlepših delova Zlatibora. Sve do početka XX veka bila je poznata po suvatima na kojima su tovljeni volovi. Zamah turizma u Ribnici usledio je posle Prvog svetskog rata
Najkraća veza između Kraljevih voda i Mokre Gore vodi preko Semegnjeva, ali taj put do danas nije kompletno urađen i osposobljen za saobraćaj. O izgradnji ovog puta razmišljalo se početkom XX veka, a poslednji put bio je aktuelan pre nešto više od deset godina. Ali, sve je uvek ostajalo na planovima.