Krajem 1936. godine školski nadzornik iz Višegrada Mil. Čakarević obišao je škole u Zlatiborskom srezu i izveštaj prosledio sreskom načelniku Rodoljubu Todoroviću. Izveštaj, pisan lepim rukopisom na dve strane, daje preciznu sliku stanja škola na Zlatiboru u tom trenutku.
Te godine u srezu je radila 21 državna škola sa 45 odeljenja, „tako da je gotovo podmirena potreba narodnih škola u ovom srezu“ – konstatuje Čakarević i predlaže da treba podići još dve škole – u Branešcima i Šargan-Vitasima:
„Školske zgrade su sve planske izuzev zgrada u Dobroselici, Alinom Potoku, Gostilju. U selu Stublu podignuta je i dovršena školska zgrada za jedno odeljenje škole dobroseličke, kao i u Drenovi. Ozidana je i pokrivena zgrada za učiteljske stanove u selu Rožanstvu, koja će se u idućoj godini dovršiti. Izvršena je temeljna popravka školske zgrade u Mokroj Gori. U ovom pogledu Srez zlatiborski stoji vrlo dobro. Potrebno je preduzeti mere da se u Alinom Potoku pristupi podizanju nove školske zgrade sa dva odeljenja, za koju je pripremljena cigla. U Golovu bi trebalo pristupiti podizanju učiteljskih stanova, pošto u školi imaju dve učionice, a dece ima za dva odeljenja. Za sada se jedna učionica upotrebljava za stan nastavniku. Škola u Čajetini je u vrlo rđavom stanju, pa bi trebalo izvršiti generalnu opravku.“
Školski nadzornik u nastavku beleži brojno stanje đaka i nastavnika:
„Brojno stanje đaka u srezu na kraju 1936. godine iznosi: 1.807 muških i 1.124 ženskih, svega 2.931 đaka. Ovaj broj bi mogao biti znatno veći, s obzirom da je sada dovoljno školskih prostorija gde bi se deca smestila, ali je sva krivica do mesnih školskih odbora i opštinskih uprava, koje neće da kažnjavaju đačke roditelje i da izvršavaju kazne za neslanje dece u školu, a naročito za žensku decu, koja iako se upišu istu neuredno pohode, inače deca koja pohode školu, pohode je uredno i bez većih izostajanja. Nastavnika ima: muških 27, ženskih 18, svega 45. Svi nastavnici pored rada u školi, radi i van škole. Vladanja i ponašanja su u svemu primerenog.“ – piše Čakarević uz napomenu da je zdravlje đaka vrlo dobro.
Iz izveštaja saznajemo da su narodne knjižnice i čitaonice postojale u Golovu, Gostilju, Dobroselici, Jablanici, Negbini i Sirogojnu, a sokolske čete u Golovu, Semegnjevu i Ljubišu. Popisano je i svih 13 zemljoradničkih zadruga. Konstatovano je, takođe, da u Čajetini postoji Domaćička škola sa 17 učenica i tri nastavnika.
Iako na jednom mestu konstatuje da je održavanje škola u 1936. godini bilo slabo zbog pasivnosti sreza i nesavesnosti opštinskih uprava, školski nadzornik Čakarević izveštaj završava pohvalno: „Prema izloženom, s obzirom na ranije godine, mogu izjaviti da se uz prosvetnom pogledu stanje svake godine popravlja i ide napred, i pored svih teškoća koje sada postoje usled ekonomske krize i pasivnosti ovog sreza„.
Zanimljivo je da je u izveštaju iz 1938. godine školski nadzornik Čakarević dostavio spisak đačkih trpeza (kuhinja). Iako je u to vreme Kraljevina Jugoslavija insistirala na otvaranju kuhinja, kako bi đaci imali obrok u vreme boravka u školi, Srez zlatiborski imao je samo tri đačke trpeze. Prva je 2. decembra 1937. godine otvorena u Golovu, za 54 učenika. U Dobroselici, gde je kuhinja otvorena 15. januara 1938. godine, hranilo se 60 učenika. Rožanstvo je dobilo pomoć Doma narodnog zdravlja iz Užica za otvaranje kuhinje ali se ne pominje datum niti broj učenika koji dobijaju obrok u školskoj kuhinji.
