Naslovna Projekti

Projekti

Projekti našeg Udruženja na kojima aktivno radimo ili su završeni u prethodnom periodu. Predstavlja osnovni segment našeg delovanja i rada.

Verujemo da možete naći puno zanimljivih i korisnih informacija na sledećim stranicama!

Dok se obnavlja stari užički, grad vredi se podsetiti bar nekih od brojnih, uglavnom tragičnih događaja, vezanih za ovo utvrđenje. Jedan je ostao zabeležen u „Istoriji Srba od 1813-1815“ Sime Milutinovića Sarajlije, štampanoj 1837. godine.
Inženjer Milivoje Savić (Užice 1876– Beograd1940), u međuratnom periodu bio je načelnik industrijsko-zanatskog odeljenja Ministarstva trgovine i industrije. Njegovo najznačajnije delo je Naša industrija, zanati i trgovina, izdanje Ministarstva trgovine i industrije (1922/23), u 14 knjiga. Na više mesta Savić se dotiče užičkog kraja. U drugoj knjizi iz 1922. godine, Milivoje Savić piše o domaćoj industriji u užičkom okrugu i, pored ostalog, o „kućevnoj industriji drveta“, odnosno kačarskom zanatu.
Leti manjka tema za novine, pa prostor dobijaju „lakše“ teme. Tako je bilo i u međuratnom periodu. Pravda je u julu 1937. godine poslala reportera Mil. Kovačevića u unutrašnjost Srbije, odakle je slao priloge za rubriku „Pravda vas intervjuiše“.
Na Drinski front, krajem leta 1914. godine, upućeno je preko 15.600 boraca Užičke vojske. Kada se po završetku rata tražila informacija o sudbini onih koji su izbačeni iz stroja, najčešći odgovor bio je - poginuo.
Zdravko M. Popović objavio je u Jugoslovenskom rasvitu (Užice 1933/34) odlomak iz svog romana „Pokošene zlatiborske livade“. Pored ostalog, opisuje i prevoz od Užica do Kraljevih Voda, odnosno Ribnice.
U Listu "Glas Valjeva" iz 1935. godine sačuvan je zanimljiv opis Kremana
U Glasniku Etnografskog muzeja Beograd, br. 15 iz1940. godine objavljen je prilog Mil. V. Kneževića o verovanjima o gradonosnim oblacima u užičkom kraju
Sredinom tridesetih godina XX veka, iz Čajetine su više vlasti izveštavane da u srezu nema ni jedan registrovan putnički automobil. Tada su među imaocima motornih vozila u Zlatiborskom srezu bili samo industrijalac Gvozden Popović i Đorđe Lj. Kerković, oba iz Mokre More, koji su u vlasništvu imali motorcikle.
Josif Cvijović rođen je u Drežniku 28. avgusta (jk) 1878. godine, od oca Krste, zemljoradnika, i majke Jelisavete. Osnovnu školu završio je u Požegi, a četiri razreda gimnaziju u Užicu. Peti i šesti razred gimnazije završava u Beogradu, posle čega upisuje Bogosloviju.
Iako ekonomski najslabiji u okrugu, Zlatiborski srez je na početku XX veka prednjačio po broju osnovnih škola u užičkom kraju. Pred početak balkanskih ratova u srezu je radilo devet škola. U međuratnom periodu povećavao se broj škola da bi ih pred Drugi svetski rat bilo 21. Rad škola i stanje u njima najbolje se može pratiti preko izveštaja školskih nadzornika.