Naslovna Projekti

Projekti

Projekti našeg Udruženja na kojima aktivno radimo ili su završeni u prethodnom periodu. Predstavlja osnovni segment našeg delovanja i rada.

Verujemo da možete naći puno zanimljivih i korisnih informacija na sledećim stranicama!

Kako je posle Prvog svetskog rata Čajetina polako prerastala u varoš, a otvaranje kafana i sve veći broj prolazećih putnika na saobraćajnici Užice – Zlatibor uticao na javni red, vlastima nije preostajalo ništa drugo no da pojačaju prisustvo žandarmerije na ulici kako bi sprečili ili sankcionisali bilo kakve prestupe.
Dragoslav Smiljanić je rođen u Užicu  16. septembra 1894. godine u siromašnoj zanatlijskoj porodici. Rano je ostao bez oca Dobrosava pa ga je majka izdržavala perući po tuđim kućama. Posle osnovne škole odlučuje da upiše gimnaziju. Smiljanić je pripadao najmlađoj socijalističkoj generaciji užičke „crvene...
U knjizi „Narodno pozorište Sarajevo 1921-1971“ može se pronaći zanimljiv podatak vezan za Užice. Ako se pogleda spisak gostovanja drame sarajevskog pozorišta po Jugoslaviji, da se utvrditi da su u međuratnom periodu glumci iz iz Sarajeva najčešće gostovali u Užicu. Dok su, na primer, u Beogradu gostovali samo jednom, i to 1941. godine, u Užice su dolazili čak osam puta i to, uglavnom na višednevna gostovanja.
Oduvek, proizvođači rakija trudili su se da „ispeku“ domaću koja ima posebna svojstva, da asocira na proizvođača. Takvih je bilo i na početku XX veka i u užičkom kraju
Dok se obnavlja stari užički, grad vredi se podsetiti bar nekih od brojnih, uglavnom tragičnih događaja, vezanih za ovo utvrđenje. Jedan je ostao zabeležen u „Istoriji Srba od 1813-1815“ Sime Milutinovića Sarajlije, štampanoj 1837. godine.
Inženjer Milivoje Savić (Užice 1876– Beograd1940), u međuratnom periodu bio je načelnik industrijsko-zanatskog odeljenja Ministarstva trgovine i industrije. Njegovo najznačajnije delo je Naša industrija, zanati i trgovina, izdanje Ministarstva trgovine i industrije (1922/23), u 14 knjiga. Na više mesta Savić se dotiče užičkog kraja. U drugoj knjizi iz 1922. godine, Milivoje Savić piše o domaćoj industriji u užičkom okrugu i, pored ostalog, o „kućevnoj industriji drveta“, odnosno kačarskom zanatu.
Leti manjka tema za novine, pa prostor dobijaju „lakše“ teme. Tako je bilo i u međuratnom periodu. Pravda je u julu 1937. godine poslala reportera Mil. Kovačevića u unutrašnjost Srbije, odakle je slao priloge za rubriku „Pravda vas intervjuiše“.
Na Drinski front, krajem leta 1914. godine, upućeno je preko 15.600 boraca Užičke vojske. Kada se po završetku rata tražila informacija o sudbini onih koji su izbačeni iz stroja, najčešći odgovor bio je - poginuo.
Zdravko M. Popović objavio je u Jugoslovenskom rasvitu (Užice 1933/34) odlomak iz svog romana „Pokošene zlatiborske livade“. Pored ostalog, opisuje i prevoz od Užica do Kraljevih Voda, odnosno Ribnice.
U Listu "Glas Valjeva" iz 1935. godine sačuvan je zanimljiv opis Kremana