Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

Po završetku Prvog svetskog rata u Zlatiborskom srezu sa radom je nastavilo 10 škola, a vlast je preduzela mere za otvaranjem novih škola.
Godine 1935, list "Glas Valjeva" objavio je u nekoliko brojeva putopis "Od Valjeva do Sandžaka". Autor, učitelj potpisan incijalima M.M, upečatljivo i sa mnogo detalja opisao je sve krajeve kroz koje je prošao. Na Zlatibor je stigao iz pravca Kremana, a napustio ga obilaskom Tornika i Ribnice. Piše o putevima, goletima, suvatima, a posebno o tri turistička centra - Palisadu, Kraljevoj vodi i Ribnici. Ovaj Valjevac Zlatibor doživljava kao neponovljivo turističko područje.
Početkom avgusta  u Čajetini i na Kraljevim vodama održava se "Erski kabare". Zlatiborci su i pre mnogo godina uveseljavali jedni druge, najčešće u najpoznatijim kafanama. U Čajetini, u kafani Rajka Đenića, u martu 1930. godine održano je "šaljivo veče" o čemu svedoči dozvola sreskih vlasti.
Posle Prvog svetskog rata i formiranja Kraljevine SHS u planinskim krajevima, sitna seoska domaćinstva sa velikim brojem članova nisu bila u stanju da obezbede dovoljno hrane za svoje potrebe. Mnogi su se okretali zanatstvu kao dopunskom radu, bilo je tu retkih majstora-esnaflija, i mnogo priučenih zanatlija. Pojam zanata je bio veoma širok pa se, na primer, seča luča smatrala zanatskom delatnošću. S obzirom na sitnu i nerazvijenu industriju, nije bilo oštrog razgraničenja industrijske i zanatske proizvodnje. Zanatstvo je bilo konjukturno zbog velikih potreba u proizvodima i uslugama. Mlada država je veoma brzo krenula u popis "proizvoda kućne industrije" da bi raznim nametima obezbedila prihod za praznu državnu kasu.
Službene novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 7. marta 1929. godine (broj 35), na dnu prve strane, u rubrici UKAZI objavljuje informaciju iz Ministarstva unutrašnjih dela u kojoj se, u jednoj rečenici, saopštava da je Ukazom Njegovog Veličanstva Kralja od 30. juna 1928. godine Čajetina proglašena za varošicu: "MINISTARSTVO...
Na raspis velikog župana užičke oblasti, od 21. januara 1926. godine, da se "kockanje vrši javno i da u kockanju učestvuju i državni činovnici, što je vrlo žalosna pojava", Milorad Žeravičić, poglavar Sreza zlatiborskog, posao je u Užice sledeći akt: "VELIKOM ŽUPANU UŽICE, Čast mi je izvestiti Velikog župana da u sreskom mestu Čajetini a tako isto ni po ostalim mestima ovoga sreza nema apsolutno nikakve kocke. Nijedno lice nije kažnjeno zbog kocke u prošloj 1925 god."
U beogradskom "Ilustrovanom listu" objavljena je fotografija drveta uz prateći tekst: "Čuveni zlatni bor u opštini Seništa kod Čajetine, okrug užički: stablo je visoko 4,40 metara, a drvetu ima preko 200 godina. Iglice ovog četinara su zlatasto-žute, vrlo široke i neobično šiljaste. Sve gtane su okrenute jugu, a na severnoj strani ih nema zbog oštrih severnih vetrova. Drvo ne nosi plodove, i u svojoj vrsti je, verovatno, jedini primerak u Evropi. U narodu postoji masa bajki o ovome čudnovatom drvetu, i velika je šteta što se ono ne zagradi i ne čuva što bolje kao jedinstveni objekat za studije".
PROJEKAT "ZLATIBOROM ŠIROM – PRILOZI ZA ISTORIJU ZLATIBORA I ZLATIBORACA PRVE POLOVINE XX VEKA" PODRŽAN JE NA KONKURSU ZA MEDIJSKE SADRŽAJE OPŠTINE ČAJETINA ZA 2018. GODINU STOČARSTVO NA ZLATIBORU PRE 80 GODINA U februaru 1932. godine, po naređenju Kraljevske banske uprave Drinske banovine, Radiša Šelović,...