Krčme i gostionice na Palisadu u međuratnom periodu

Razvoj turizma na Zlatiboru počeo je na Palisadu. Taj deo planine važio je za "najosunčaniji" pa su još od početka XX veka ovde podignute prve krčme i gostionice. U početku ovi objekti su počinjali sa radom samom registracijom kod vlasti, ali s vremenom zahtevano je da ispune uslove kako bi dobili dozvolu da za upis u objekte namenjene ugostiteljstvu i turizmu.

116

Tridesetih godina XX veka svaki zahtev za otvaranje krčme ili gostionice, što je podrazumevalo ugostiteljski i hotelski deo, prolazio je komisijski prijem od strane posebne komisije koju je formiralo Načelstvo Sreza zlatiborskog. Uobičajeno, na čelu komisije bio je sreski načelnik. Tako je 1936. i 1937. godine komisija, predvođena sreskim načelnikom Rodoljubom Todorovićem, pregledala lokale Ilinke Marković i Milomira Čolovića na Palisadu. Ovi izveštaji zanimljivi su jer ilustruju kako su u to vreme ugostiteljsko-turistički objekti izgledali i koje su uslove morali ispuniti da bi dobili dozvolu za rad.

Lokal Ilinke Marković je u „zgradi novopodignutoj, ozidanoj tvrdim materijalom u temelju lomljenim kamenom, cokl od doteranog kamena, prizemlje od jakih brvana letvisano trskom i malterisano spolja i iznutra i pokriveno crepom.“ Prostorija za služenje pića dimenzija 9,80×5,80, ima šest prozora, ulazna vrata su polustaklena, tako da je lokal vrlo dobro osvetljen. Pod nov daščani. Zidovi čisto belo okrečenio. U prostoriji ima dovoljan broj stolova sa gornjom daskom od tvrdog drveta, stolovi su jednoobrazni i snabdeveni čaršavima. U istoj prostoriji nalazi se i stakleni orman za smeštaj sudova. U prostoriju je uvedno osvetljenje – luftgas.“ Točionica pića spojena je vratima sa lokalom, dimenzija 3,80×2,00, sa jednim prozorom i ima tezgu sa limenom pločom. „Kanalizacije i vodovoda nema u ovom mestu, ali imaju naročiti sudovi za čistu kao i upotrebljenu vodu. Pod daščani, zidovi čisto belo okrečeni. Ovo odeljenje ozidano je ciglom od cokla.“ Kuhinja, odnosno odeljenje za spremanje jela, ima dimenzije kao točionica sa kojom je povezana vratima. „Dovoljno je vidna i zdrava i ima izlazna vrata za dvorište.“ Ispod ove tri prostorije nalazila su se dva podruma. „U dvorištu nalazi se pumpa sa vrlo dobrom, pitkom i zdravom vodom. U blizini nema nužnika, štala itd. da bi se ista mogla zagađavati.“ U istom dvorištu nalazi se građevina 13×9 metara sa 13 nameštenih soba. Devet soba ima jedan, a četiri po dva kreveta. Nužnik je u dvorištu, sa dva odeljenja, jama je zidana lomljenim kamenom. Sve izneto – zaključuje komisija – odgovara uslovima iz Uredbe o podizanju i uređenju ugostiteljskih radnji te je predloženo da se krčmi Ilinke Marković na Palisadu izda dozvola za rad.

Odjava gostiju iz Hotela „Slavija“ iz 1934. godine, kada je vlasnik bio Radisav Bučevac

I Gostionica „Slavija“, koju je prethodno godinama držao Radisav Bučevac iz Užica, a 10. aprila 1937. godine preuzeo Milomir Čolović, uspešno je prošla komisiju. Zgrada, sa kućnim brojem 371, od tvrdog je materijala i četiri odeljenja: kafana (7,70×5,20 i četiri prozora), sala (8,50×6,50 i tri prozora), kujna (3,80×3,00 i jednim prozorom) i odeljenjem za serviranje jela i pića (3,00×3,00). Ispod polovine zgrade nalazio se podrum za piće. Sobe za gostionicu izgrađene su u zasebnoj zgradi ozidanoj ciglom, sa šest soba za prenoćište (4,50×3,00 i prozorom). „Pored ove zgrade nalazi se 8 zgrada drvenih za letovanje gostiju. Jedna ima 3 sobe, jedna 2, a ostale po jednu sobu sa verandom.“  U neposrednoj blizini nalazila se pekara koja je, takođe, pripadala gostioničaru Milomiru Čoloviću.