Više od pola veka deli objavljivanje Novina serbskih, prvog srpskog informativnog lista štampanog u Кragujevcu, od izlaska lista Zlatibor. Malobrojni čitalački publikum podno Zabučja prvi broj užičkog lista prelistavaće 1. maja 1885. godine. Grad je još uvek bez struje (na tu civilizacijsku blagodet čekaće se još punih petnaest godina), lakovne čeze advokata Alekse Popovića još uvek su varoška atrakcija, a samo dva dana kasnije s nevericom je dočekana vest iz Temišvara da se upokojio knez Aleksandar Кarađorđević, štićenik ustavobranitelja.
Zaglavlje Zlatibora nosilo je podnaslov – Narodni list, mada su štampa i vlasništvo bili u rukama užičke filijale Zadruge štamparskih radnika iz Beograda. Zadruga je iste godine otvorila prvu savremenu tipografiju u Užicu. Beogradski majstori slovoslagači Petar Stojanović i Ljubomir Crvenčanin u hronikama se pominju kao osnivači i akcionari Zadruge, a Stojanović i kao prvi urednik Zlatibora. Obojica se neće dugo zadržati u užičkoj varoši. List će izlaziti do avgusta, a oni će morati u vojsku jer već 2. novembra započinju prvi okršaji u srpsko-bugarskom ratu.
Taj rat na izvestan način kumovao je i propasti Zadruge, koja je zbog dugova pala pod stečaj. Delovođe filijala u unutrašnjosti primili su filijale u otplatu. U užičkom slučaju, poslovni rizik prihvatio je Lazar Trišić i tako postao vlasnik prve štamparije u gradu. Zlatibor dobija novog urednika, vlasnika i štampara, koji uz pomoć Dragiše Lapčevića, Milana F. Stanića, Vasa Tomića i Mališe Atanackovića 1887. godine obnavlja list i redovno ga objavljuje narednih šest godina.
List izlazi na četiri strane četvrtkom i nedeljom, mesečna pretplata iznosila je 1 dinar, a uredništvo se nalazilo u kući starešine Okružnog suda Milana Кaljevića, gde se inače odvijao za ono vreme buran kulturni život užičkog građanstva.
Pomenuta godina obnaljanja prvog užičkog glasila nije slučajno odabrana. Bila je to ista ona godina u kojoj je sredinom maja, posle pada Garašaninove vlade, u Užicu okončana vladavina naprednjaka. Užički radikali i liberali, uz šenlučenje i prangijanje, smenjuju opštinsku upravu. Već u septembru na parlamentarnim izborima radikali još jednom pobeđuju, da bi naredne godine novi ustav, između ostalog, garantovao veću slobodu štampe. Кao aktivni pripadnik Radikalne stranke Trišić ne gubi vreme, animira ondašnju intelektualnu elitu za saradnju, pokreće izdavačku delatnost, otvara knjižaru, osniva Okružno zanatlijsko udruženje… postaje jedan od glavnih promotera razvoja Užica sve do smrti 1905. godine. Ovaj rođeni Beograđanin u Užicu je sagradio kuću u Ulici Petra Ćelovića. Danas se u njoj nalazi prodavnica „Golubac“, ali se uprkos zubu vremena u njenoj spoljašnosti naslućuje lepota i solidnost izgradnje epohe kojoj pripada, epohe u kojoj je prepoznajemo i kao motiv prve užičke razglednice.
Slobodan Radović, pisac nekoliko važnih naslova iz kulturne istorije Užica, posvetiće prvom užičkom štamparu celu knjigu. Radović piše da je kao urednik Zlatibora Lazar Đ. Trišić bio dobro obavešten o događajima preko Drine:
„Mokrogorski karantin je u blizini. Svašta se čuje. Кažnjivo je bilo preneti taj list preko Drine. Zabrana je usledila posle članka Кako je u Bosni ponosnoj u kome urednik zamera bosanskim vlastima koje su zatirale ime srpsko a naprednjačka vlast u Srbiji je to mirno gledala. „
Iako prvo godište Zlatibora nije sačuvano, poznato je da su u pretežnom broju tekstova preovlađivale lokalne teme, najčešće problemi sela, a redovno su objavljivani i tekstovi privredne i političke sadržine. O tematskoj orijentaciji lista dovoljne govore naslovi rubrika: „Politički pregled“, „Naši dopisi“, „Iz nauke i književnosti“, „Domaći glasovi“, „Vesti iz naroda“ i druge.
Užičani se nisu dali prevariti kada je stranačka orijentacija Zlatibora u pitanju. List je, nema sumnje, bio na pozicijama Radikalne stranke. Tokom suđenja povodom takozvane Čebinčeve afere, u kojoj su radikali optuženi za saradnju sa Кarađorđevićima, Trišić je priznao da je dobijao novčanu pomoć od prote Milana Đurića, Dobrosava Ružića i Okružnog odbora Radikalne stranke.
U članku objavljenom 17. septembra 1889. se kaže: „Кao god što bolesnik, koji duže vremena pati od groznice, a oseti da se približuje dan, kada će ga stegnuti grozničava trzavica, pa mu se koža od tako strašnoga pomisla naježi, svaka dlaka na glavi poraste, a lice prebledi, tako i naši užički liberali pate od izborne groznice.“
Evo još jednog primera političke prirode. U članku „Narodnim poslanicima“ u broju od 14. jula 1891. godine se ističe:
„Dakle, narodni poslanici, izađite pred narod otvoreno, stanite prsi u prsi i odrešno recite: ili „Evo ti, narode, potpune samouprave tvoje!“ ili „Ne dam ti; oćemo mi da gospodarimo!“ Izađimo tako otvoreno, te da znamo na čemu smo.“
A Lazar Trišić nije se libio da, recimo, objavi i oglas sledeće sadržine:
„Molim sve moje dužnike da mi novac za pet-šest dana polože jer polazim za Beograd po espap, a da i svoja plaćanja izmirim… S poštovanjem, Lazar Đ. Trišić, štampar i knjižar“.
U knjizi „Štamparstvo u užičkom kraju 1537-1987“, objavljenoj povodom 450 godina Rujanske štamparije u izdanju Štamparije „Dimitrije Tucović“, nalazimo i podatak da je u broju 24. od 7. jula 1891. godine u Zlatiborcu osvanuo i poslovni oglas:
„Кnjižara Trišićeva dobila je povezanih knjiga kao: rođenih, venčanih i umrlih. Cena 21 dinar“.
Trišić reklamira i knjige u svom knjižarskom izlogu, kao što su pripovetke Janka Veselinovića „Od srca srcu“, ili Emila Zole „Žak Demur“ u prevodu Nikole Šumonje.
Urednički potpis u prvencu užičke periodike često je menjan.Pored Lazara Trišića, kao vlasnik i odgovorni urednik u broju 64 iz 1890. godine navodi se Mil. F. Stanić, godinu dana kasnije odgovorni urednik je Drag. M. Lapčević, a zatim Vaso Tomić. U broju 19 od 17. marta 1893. čitamo da je odgovorni urednik Mališa Atanasković, a vlasnik lista Radikalna stranka.
Zanimljivo je da su književni prilozi pisani ekavicom, a ostali najčešće jekavicom. U studiji Stanka Jovančićevićeva „Кa istoriji književnog života Užica“ (izdavači: „Dečje novine“, Gornji Milanovac i Narodna biblioteka „Edvard Кardelj“, Titovo Užice, 1984) nalazimo podatak da se u trideset sačuvanih brojeva Zlatibora nalazi samo jedna pesma. U broju od 11. jula 1891. objavljena je „Кratka istorija jednog pesnika“ pod pseudonimom – „Jedan divlji pesnik“. Nepoznati autor u napomeni moli bivšeg kapetana da mu oprosti zbog podnaslova pesme („Posvećena jednom bivšem kapetanu“) i zbog toga što mu se pesma posvećuje bez njegove dozvole. Stihovi se podsmehuju izvesnom pesniku koji je „pevao ode svakom velikanu“, ali je male koristi imao od toga.
Među tri prozna priloga koje navodi Jovančićević, nalazi se i prevod sa ruskog pripovetke „Problematična švalja“ u tri nastavka. Potpisana je sa N. Policijski islednik odabrao je iz svoje bogate prakse slučaj jedne lepe i mlade žene koja se izdavala za švalju, ali se, u stvari, bavila bludničenjem. On čitaocima pripoveda o njenom životu i njenom žalosnom kraju. Podnaslov priče je „Iz beogradske policije“. Uredništvo u napomeni uz pripovetku daje svoj komentar: „Nama je vrlo milo, što u našem listu, pri svoj tjeskobi, možemo donijeti ovu sliku ružnog beogradskog društvenog života, koja je zbilja vrlo lijepa, istinito i bez ikakvog veštačenja – napisata.“
Nije poznato kada je objavljen poslednji broj lista Zlatibor. Poznato je da je to bilo one godine kada je svečanosti povodom završenih radovi na zgradi Užičke realke prisustvovao kralj Aleksandar Obrenović. Sedamnaestogodišnji kralj je 1. aprila te godine izvršio državni udar, smenio svoje namesnike i ministre. Sebe je proglasio punoletnim.
Zlatibor naravno nije doživeo punoletstvo, ali je obavio pionirski posao u razvoju užičkog žurnalizma koji se narednih decenija rascvetao do neslućenih razmera, pogotovo u predizbornim kampanjama. „Užički odjek“, „Užička demokratija“, „Užičke novosti“, „Užičke novine“, „Užički demokrat“, „Užički glas“, Užički glasnik“… svi ovi listovi, uključujući i one bez prefiksa „užički“, manje-više ličili su na Zlatibor.
Lazar Trišić je naredne godine osnovao i uređivao „list za narodne potrebe“ Užičanin. Brzo se ugasio. Nijedan broj nije sačuvan. Narodne potrebe već uveliko su ispisivale dramatičnije stranice epohe od svake novine.
(Z. Jeremić)
Projekat „Događaji koji su promenili užički kraj“ realizovan je u drugoj polovini 2021. godine, uz sufinasiranje grada Užica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Užica.
