– …kad sam počeo da ih prikupljam nestalo je mnogo starih zlatiborskih pametara, koji su znali poslovički govoriti, pa se tako i do poslovica teže dolazilo – zapisao je Ljubiša Đenić (na slici).
Jedan broj poslovica ima objašnjenja, šale iz kojih su nastale. Evo nekih.
AKO JE SKUPO ONO JE I LIJEPO
Neki Era sišao u grad i navratio do snajke, a ona mu iznela teglu sa slatkim; on se naklopio i „maže“. Snajka stala da prigovara kako nije dovoljno nakuvala slatkog i kako je veoma skupo, a on joj odgovori: „Ako je skupo, ono je lijepo“ i smaza slatko do dna tegle.
ZATURIO SE KO BALČE CRPULJAR
Sve do Drugog svetskog rata crepuljari iz Rogu leti, o praznicima, iznosili bi svoje grnčarske proizvode na raskršće puteva za Ravni i Vladaje. Ako bi neka mušterija tražila da joj se spusti cena, crepuljari bi pitali najstarijeg među njima Balča, a on je, zaturen u hladu od kola, čibukom odmahivao da li cenu učiniti ili ne.
ZINULA KO KMET NA PRIREZ
Negde o sparnom ilindenskom danu neka snaša jašila na golom konju, a bila se sva oznojila. Kmet sedeo sa društvom pred mehanom pa upita snašu: „Kako li je, snašo, toj pod tobom kad si se tako oznojila?“ –„Zinula ko kmet na prirez!“, odgovorila je snaša.
NE ČUJ, BOŽE, ŠTO BUĆA TRUĆA
Buća je hteo da se pomoli Bogu na Božić i, po običaju, popeo se na kućno sleme, uzeo u ruke tri oraha i počeo: „Daj Bože punu kuću kao ova tri oraha!“ Kad je orahe skrckao sva tri bila su prazna. Buća se ponovo popeo na sleme i rekao: „Ne slušaj Bože šta Buća truća već daji kao što si i do sada davao.“
