Iako su 1951. godine izgrađeni novi bolnički objekti u Krčagovu, čime je broj postelja u Opštoj bolnici povećan na 100, naredne 1952. godine porodilište je preseljeno u Dositejevu ulicu (na slici).
Gradsko porodilište u Užicu radilo je u privatnoj kući, građenoj za stanovanje, pa iako nije odgovaralo novoj nameni, narednih godina zadržalo se na istoj adresi.
U porodilištu su radili jedan lekar, jedna lekarska pomoćnica, četiri babice i dve dečije negovateljice. Mali kolektiv koji je svakog dana imao od dva do šest porođaja, kako je zabeležio Rade Poznanović, reporter „Vesti“, uz opasku da „u ovoj kući svi glavni stanovnici znaju samo jedan jezik: plač“.
Mesečno u Dositejevoj 5 na svet je dolazilo 60-70 beba.
Bilo bi ih više, ali u to vreme žene sa sela retko su se porađale u bolnici ili bi se, žureži u porodilište u poslednjem momentu, porađale u putu.
