Uobičajeno, predvodili su ih načelnici sreza i opštinski kmetovi, koji su prethodno raspisom pozivali sve lovce da se okupe na određenom mestu u određeno vreme i prema ranije pripremljenom planu kretalo se u hajku. Sve opštine su bile obavezne da organizuju lovce i „pročešljaju“ svoj reon, sva zabačena mesta, provalije, pećine i vrtače.
U naredbi za organizovanje hajke na kurjaka, na Murtenici u junu 1926. godine, sreski načelnik Milorad Žeravičić pozvao je lovce iz sedam opština i žandarme iz stanica Bela Reka i Negbina. „Naređujem da svi hajkači moraju ići u redu u strelcima tako da ni jedan kutak šume ne sme ostati nepretresen. Svaku neurednost i svaku nemarljivost prema ovoj naredbi najstrožije ću kazniti, kao i one koji budu došli a ne budu se naredbe svoga kmeta ili žandarma pridržavali.“ – upozorio je Žeravičić uz obećanje da će onaj ko ubije kurjaka dobiti nagradu od 600 dinara.
Godine 1937. hajka je organizovana 3. oktobra, i tada na području Murtenice.
Hajku je predvodio sreski načelnik Rodoljub Todorović koji je preciznim uputstvom želeo da hajka uspe jer su te godine vukovi napravili veliku štetu „u stoci“.
„Svih opština hajkači krenuće tačno u 7 sati izjutra pod zapovedništvom članova sela, tako da hajkač od hajkača ne sme biti više udaljen od 10-15 metara. Saopštiti svakom zasedaču koji rukuje sa oružjem da se prilikom nastupa zverova na koga naiđe, ne sme micati sa mesta i juriti za zverovima već samo gađati iz puške i odmah se povući na svoje mesto, te kako bi bio drugi strelac komotan da gađa zverku, bez da mu smeta koji od zasedača. Kmetovima i rukovaocima hajkača saopštiti da uz lupnjavu u kante, sviranje u trube, zatim uz glasnu viku sa puno volje uvek održavajući jednovremeno lanac pri hajkanju, nagone kurjake u pravcu zasede, te kako bi se imalo uspeha u hajci i zverinje uništilo da seljanima ne čine više velike štete.“ – stoji u naređenju načelnika Todorovića.
Ako je suditi po aktu koji sumira rezultate zlatiborskih lovaca u 1937. godini hajka (ili više njih) je imala uspeha jer je te godine odstreljeno 10 vukova.
Ali išli su zlatiborski lovci u lov i na drugu divljač. Već pomenuta 1937. godina bila je, izgleda, veoma uspešna. Prema izveštaju koji je pripremio A. Vasiljević, predsednik Lovačkog društva u Čajetini, ubijeno je i uhvaćeno:
- 500 zečeva,
- 100 ptica-trkača,
- 20 jarebica,
- 10 prepelica,
- 50 divljih golubica i grlica,
- 30 divljih patki i
- 15 divljih guski.
Od dlakave divljači odstreljeno je:
- 10 lisica,
- 30 jazavaca,
- 10 kuna-belica,
- 10 tvoreva i
- 150 veverica,
a od pernate divljači:
- 1 soko,
- 1 orao,
- 38 jastrebova,
- 10 kobaca,
- 20 gavrana i
- 30 vrana.
U to vreme Lovačko udruženje u Čajetini imalo je 98 lovaca, od kojih su dva činovnici a ostali zemljoradnici. Od lovačkih pasa čajetinski lovci imali su 20 „zečara“.
