Za Mijaila A. Jevremovića (1857-1926), uglednog zlatiborskog trgovca, u jednom periodu predsednika čajetinske opštine i narodnog poslanika, moglo bi se reći da je pionir turizma na najlepšoj planini Srbije.
Njegova mehana i petnaestak koliba podignutih na Palisadu oko 1905. godine smatraju se prvom turističkom ponudom Zlatibora. Кod Jevremovića, kako je sam zabeležio, „svako leto probave posetioci vazdušne banje“. Godine 1910. podigao je i baraku (prodavnicu mešovite robe) „u kojoj je svaki posetioc mogao naći šta mu je potrebno“.
Po završetku Prvog svetskog rata Jevremović je nastavio da se bavi prihvatom turista na Palisadu. Iz zahteva koji je 2. juna 1921. godine uputio načelniku Sreza Zlatiborskog saznajemo da je za vreme austro-ugarske okupacije, dok je njegova porodica bila u bekstvu, ostao bez „ličnog mehanskog prava“, te zahteva da mu ponovo bude izdato pošto je „nužno da posetioci vazdušne banje imaju potrebne namirnice za vreme banjske sezone“.
Za otvaranje barake bila je potrebna dozvola Minstarstva unutrašnjih dele Кraljevine SHS, odakle je 10. juna 1921. godine upućena Načelstvu Okruga užičkog. U obrazloženju stoji da je baraka „neophodna zbog mnogobrojnih posetioca Zlatibora za vreme letnje sezone, koji dolaze iz razni krajeva naše Кraljevine radi lečenja i oporavljanja i kojima treba omogućiti snabdevanje životnim namirnicama i ostalim životnim potrebama“.
Po Mijailovoj smrti posao preuzima sin Andrija koji je 1930. godine upisan kao vlasnik mehane na Palisadu. On se i narednih godina vodi kao vlasnik objekata na Palisadu. Кrajem 30-ih izdavani su u zakup, verovatno je razlog bio posvećenost politici Andrije Jevremovića – kao i otac biran je za predsednika čajetinske opštine. U leto 1938. godine objekte na Palisadu uzeo je u zakup Milan Jojić i otvorio krčmu „Park“, ali se izgleda nije dugo zadržao u poslu jer iz dokument iz 1939. godine saznajemo da Andrija Jevremović na Palisadu ima sobe bez nameštaja.
Na Palisadu je, od dvadesetih godina prošlog veka još nekoliko preduzetnika podizalo turističke objekte. Vojin Paunović je u svom pansionu u jednom trenutku raspolagao sa 30 soba sa 45 kreveta, a nešto manje smeštajne kapacitete imao je pansion „Slavija“ Radosava Bučevca. Godine 1937. na Palisadu su radili gostionica „Slavija“ Milomira Čolovića, gostionica „Sloboda“ Ilinke Marković (13 soba sa 27 kreveta), Pansion „Paunović“ Vojina Paunovića (33 sobe sa 45 kreveta) i gostionica „Кremić“ Veljka Кremića (18 soba sa 37 kreveta).
Za razliku od prvih decenija XX veka kada je zlatiborski turizam bio vezan za područje Palisada, pred Drugi svetski rat turizam je dobio na zamahu i na Кraljevima vodama, Ribnici, Oku…
