Naslovna Projekti Zlatiborom širom

Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

Pre četiri decenije, legendarni hroničar Zlatibora Ljubiša Đenić Rujanski oglasio se u Glasniku Etnografskog muzeja sa desetinama narodnih poslovica koje je prikupio u zlatiborskim selima.
Kako je posle Prvog svetskog rata Čajetina polako prerastala u varoš, a otvaranje kafana i sve veći broj prolazećih putnika na saobraćajnici Užice – Zlatibor uticao na javni red, vlastima nije preostajalo ništa drugo no da pojačaju prisustvo žandarmerije na ulici kako bi sprečili ili sankcionisali bilo kakve prestupe.
Razvoj turizma na Zlatiboru počeo je na Palisadu. Taj deo planine važio je za "najosunčaniji" pa su još od početka XX veka ovde podignute prve krčme i gostionice. U početku ovi objekti su počinjali sa radom samom registracijom kod vlasti, ali s vremenom zahtevano je da ispune uslove kako bi dobili dozvolu da za upis u objekte namenjene ugostiteljstvu i turizmu.
Kosidbe su nekada okupljale na desetine kosaca. naročito kada se radilo o velikim prostranstvima pod livadama. Kosidba je uglavnom bila moba, a za nadnicu se radilo kada su košene parcele u vlasništvu opština, okruga ili banovine
Po završetku Prvog svetskog rata u Zlatiborskom srezu sa radom je nastavilo 10 škola, a vlast je preduzela mere za otvaranjem novih škola.
Posle Prvog svetskog rata i formiranja Kraljevine SHS u planinskim krajevima, sitna seoska domaćinstva sa velikim brojem članova nisu bila u stanju da obezbede dovoljno hrane za svoje potrebe. Mnogi su se okretali zanatstvu kao dopunskom radu, bilo je tu retkih majstora-esnaflija, i mnogo priučenih zanatlija. Pojam zanata je bio veoma širok pa se, na primer, seča luča smatrala zanatskom delatnošću. S obzirom na sitnu i nerazvijenu industriju, nije bilo oštrog razgraničenja industrijske i zanatske proizvodnje. Zanatstvo je bilo konjukturno zbog velikih potreba u proizvodima i uslugama. Mlada država je veoma brzo krenula u popis "proizvoda kućne industrije" da bi raznim nametima obezbedila prihod za praznu državnu kasu.
Na Drinski front, krajem leta 1914. godine, upućeno je preko 15.600 boraca Užičke vojske. Kada se po završetku rata tražila informacija o sudbini onih koji su izbačeni iz stroja, najčešći odgovor bio je - poginuo.
Na raspis velikog župana užičke oblasti, od 21. januara 1926. godine, da se "kockanje vrši javno i da u kockanju učestvuju i državni činovnici, što je vrlo žalosna pojava", Milorad Žeravičić, poglavar Sreza zlatiborskog, posao je u Užice sledeći akt: "VELIKOM ŽUPANU UŽICE, Čast mi je izvestiti Velikog župana da u sreskom mestu Čajetini a tako isto ni po ostalim mestima ovoga sreza nema apsolutno nikakve kocke. Nijedno lice nije kažnjeno zbog kocke u prošloj 1925 god."
Godine 1947. na Zlatiboru je, u centru turističkog naselja, izgrađeno malo veštačko jezero. Dugo je 150, široko 50 metara, a puni ga potok Obudovica. Jezero i danas ima skoro isti izgled kao 1947. godine mada je po prvobitnim planovima bilo drugačije zamišljeno.
U međuratnom periodu, letnja turistička sezona na Zlatiboru ozbiljno je pripremana, pravila rada i cenovnici usvajani su pre 1. maja kada su hoteli počinjali sa radom, kontrole su bile redovne, a neurednost se plaćala čak i raskidom ugovora o zakupu hotela