Naslovna Projekti Zlatiborom širom

Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

U beogradskom "Ilustrovanom listu" objavljena je fotografija drveta uz prateći tekst: "Čuveni zlatni bor u opštini Seništa kod Čajetine, okrug užički: stablo je visoko 4,40 metara, a drvetu ima preko 200 godina. Iglice ovog četinara su zlatasto-žute, vrlo široke i neobično šiljaste. Sve gtane su okrenute jugu, a na severnoj strani ih nema zbog oštrih severnih vetrova. Drvo ne nosi plodove, i u svojoj vrsti je, verovatno, jedini primerak u Evropi. U narodu postoji masa bajki o ovome čudnovatom drvetu, i velika je šteta što se ono ne zagradi i ne čuva što bolje kao jedinstveni objekat za studije".
Godine 1935, list "Glas Valjeva" objavio je u nekoliko brojeva putopis "Od Valjeva do Sandžaka". Autor, učitelj potpisan incijalima M.M, upečatljivo i sa mnogo detalja opisao je sve krajeve kroz koje je prošao. Na Zlatibor je stigao iz pravca Kremana, a napustio ga obilaskom Tornika i Ribnice. Piše o putevima, goletima, suvatima, a posebno o tri turistička centra - Palisadu, Kraljevoj vodi i Ribnici. Ovaj Valjevac Zlatibor doživljava kao neponovljivo turističko područje.
Zdravko M. Popović objavio je u Jugoslovenskom rasvitu (Užice 1933/34) odlomak iz svog romana „Pokošene zlatiborske livade“. Pored ostalog, opisuje i prevoz od Užica do Kraljevih Voda, odnosno Ribnice.
Ovčarstvo, koj je oduvek bila vodeća delatnost u stočarstvu na Zlatiboru, povremeno je upadalo u krizu. Broj grla je opadao, kao što je to bilo krajem tridesetih godina XX veka.
Na Drinski front, krajem leta 1914. godine, upućeno je preko 15.600 boraca Užičke vojske. Kada se po završetku rata tražila informacija o sudbini onih koji su izbačeni iz stroja, najčešći odgovor bio je - poginuo.
Na spisku praznovanja danas je na prvom mestu Nova godina. Međutim, ne tako davno prelazak iz jedne u drugu godinu pominjao se samo usput.
Po završetku Drugog svetskog rata Čajetina je počela da se razvija kao administrativni centar Zlatibora
Kako je posle Prvog svetskog rata Čajetina polako prerastala u varoš, a otvaranje kafana i sve veći broj prolazećih putnika na saobraćajnici Užice – Zlatibor uticao na javni red, vlastima nije preostajalo ništa drugo no da pojačaju prisustvo žandarmerije na ulici kako bi sprečili ili sankcionisali bilo kakve prestupe.
Jedan od najpoznatijih pčelara užičkog kraja početkom XX veka bio je Božidar Mićić iz Godovika, Srez požeški. Ostavio je dosta zapisa o pčelarstvu, jedan je 1925. godine štampala Srpska kraljevska akademija u ediciji „Život i narodni običaji“.
U avgustu 1929. godine Načelstvo Sreza zlatiborskog uradilo je evidenciju državnih i privatnih preduzeća. Registrovani su osnovni podaci za 14 preduzeća, od kojih je većina bila orijentisana na eksploataciju šuma sa Zlatibora.