Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

Razvoj turizma na Zlatiboru počeo je na Palisadu. Taj deo planine važio je za "najosunčaniji" pa su još od početka XX veka ovde podignute prve krčme i gostionice. U početku ovi objekti su počinjali sa radom samom registracijom kod vlasti, ali s vremenom zahtevano je da ispune uslove kako bi dobili dozvolu da za upis u objekte namenjene ugostiteljstvu i turizmu.
U godinama po završetku Prvog svetskog rata država Srba, Hrvata i Slovenaca nije mogla da računa na ozbiljnije poreske prihode od osiromašenog stanovništva i retkih industrijskih postrojenja. Siguran prihod nalazio se u izdavanju državne zemlje na uživanje pojedincima. Na Zlatiboru država je značajne prihode prikupljala izdavanjem suvata.
Inženjer Milivoje Savić (Užice 1876– Beograd1940), u međuratnom periodu bio je načelnik industrijsko-zanatskog odeljenja Ministarstva trgovine i industrije. Njegovo najznačajnije delo je Naša industrija, zanati i trgovina, izdanje Ministarstva trgovine i industrije (1922/23), u 14 knjiga. Na više mesta Savić se dotiče užičkog kraja. U drugoj knjizi iz 1922. godine, Milivoje Savić piše o domaćoj industriji u užičkom okrugu i, pored ostalog, o „kućevnoj industriji drveta“, odnosno kačarskom zanatu.
Iako ekonomski najslabiji u okrugu, Zlatiborski srez je na početku XX veka prednjačio po broju osnovnih škola u užičkom kraju. Pred početak balkanskih ratova u srezu je radilo devet škola. U međuratnom periodu povećavao se broj škola da bi ih pred Drugi svetski rat bilo 21. Rad škola i stanje u njima najbolje se može pratiti preko izveštaja školskih nadzornika.
Ne zna se zbog čega je sreska vlastu krajam 1931. godine pozivala Manojla Bralovića, 31-ogodišnjeg kafedžiju iz Drenove, ali pošto se ni posle trećeg poziva nije pojavio u Čajetini "radi saopštenja" Načelstvo ga je, krajem januara 1932. godine, kaznilo sa 10 dana zatvora i 25 dinara.
Jedan od najpoznatijih pčelara užičkog kraja početkom XX veka bio je Božidar Mićić iz Godovika, Srez požeški. Ostavio je dosta zapisa o pčelarstvu, jedan je 1925. godine štampala Srpska kraljevska akademija u ediciji „Život i narodni običaji“.
Razvoj radija, kao elektronskog medija, u Srbiji je počeo u trećoj deceniji XX veka. Radio Beograd se prvi put oglasio 1924. godine, a u martu 1929. počeo je redovno emitovanje programa. U to vreme naglo je poraslo interesovanje za radio. Istovremeno, registrovani su prvi radio-pretplatnici na području Zlatibora
Tridesetih godina XX veka Kraljevina Jugoslavija ulagala je u otvaranje škola kako bi povećala obuhvat dece u osnovnom obrazovanju. U nekim slučajevima postojeće škole su proširivane, ali prioritet je bio izgradnja školskih objekata u selima u kojima do tada nisu postojale.
Oduvek je Ribnica važila za jedan od najlepših delova Zlatibora. Sve do početka XX veka bila je poznata po suvatima na kojima su tovljeni volovi. Zamah turizma u Ribnici usledio je posle Prvog svetskog rata
Najkraća veza između Kraljevih voda i Mokre Gore vodi preko Semegnjeva, ali taj put do danas nije kompletno urađen i osposobljen za saobraćaj. O izgradnji ovog puta razmišljalo se početkom XX veka, a poslednji put bio je aktuelan pre nešto više od deset godina. Ali, sve je uvek ostajalo na planovima.