Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

Ovčarstvo, koj je oduvek bila vodeća delatnost u stočarstvu na Zlatiboru, povremeno je upadalo u krizu. Broj grla je opadao, kao što je to bilo krajem tridesetih godina XX veka.
Sreski poljoprivredni referent Radojko Đoković dobio je početkom 1928. godine zadatak da sastavi opširan izvešta o privrednim prilikama u Zlatiborskom srezu. Napisan na 15 strana, izveštaj daje jasnu sliku stanja u srezu. Izdvajamo delove koji se odnose na industriju, saobraćaj i trgovinu.
Godine 1947. na Zlatiboru je, u centru turističkog naselja, izgrađeno malo veštačko jezero. Dugo je 150, široko 50 metara, a puni ga potok Obudovica. Jezero i danas ima skoro isti izgled kao 1947. godine mada je po prvobitnim planovima bilo drugačije zamišljeno.
PROJEKAT "ZLATIBOROM ŠIROM – PRILOZI ZA ISTORIJU ZLATIBORA I ZLATIBORACA PRVE POLOVINE XX VEKA" PODRŽAN JE NA KONKURSU ZA MEDIJSKE SADRŽAJE OPŠTINE ČAJETINA ZA 2018. GODINU STOČARSTVO NA ZLATIBORU PRE 80 GODINA U februaru 1932. godine, po naređenju Kraljevske banske uprave Drinske banovine, Radiša Šelović,...
Skoro do polovine XX veka na saborima, vašarima i drugim svečanostima po selima Zlatibora, kola i pesme izvođene su uz svirale, dvojnice, gajde i gusle. Okupljanja oko guslara bila su najčešća za Božić i na slavama. Gusle su nasleđivane od očeva ili dedova, a na početku XX veka još su se na Zlatiboru mogli pronaći majstori koji su izrađivali gusle.
Najkraća veza između Kraljevih voda i Mokre Gore vodi preko Semegnjeva, ali taj put do danas nije kompletno urađen i osposobljen za saobraćaj. O izgradnji ovog puta razmišljalo se početkom XX veka, a poslednji put bio je aktuelan pre nešto više od deset godina. Ali, sve je uvek ostajalo na planovima.
Godine 1935, list "Glas Valjeva" objavio je u nekoliko brojeva putopis "Od Valjeva do Sandžaka". Autor, učitelj potpisan incijalima M.M, upečatljivo i sa mnogo detalja opisao je sve krajeve kroz koje je prošao. Na Zlatibor je stigao iz pravca Kremana, a napustio ga obilaskom Tornika i Ribnice. Piše o putevima, goletima, suvatima, a posebno o tri turistička centra - Palisadu, Kraljevoj vodi i Ribnici. Ovaj Valjevac Zlatibor doživljava kao neponovljivo turističko područje.
Oduvek je Ribnica važila za jedan od najlepših delova Zlatibora. Sve do početka XX veka bila je poznata po suvatima na kojima su tovljeni volovi. Zamah turizma u Ribnici usledio je posle Prvog svetskog rata
U međuratnom periodu, letnja turistička sezona na Zlatiboru ozbiljno je pripremana, pravila rada i cenovnici usvajani su pre 1. maja kada su hoteli počinjali sa radom, kontrole su bile redovne, a neurednost se plaćala čak i raskidom ugovora o zakupu hotela
Razvoj turizma na Zlatiboru počeo je na Palisadu. Taj deo planine važio je za "najosunčaniji" pa su još od početka XX veka ovde podignute prve krčme i gostionice. U početku ovi objekti su počinjali sa radom samom registracijom kod vlasti, ali s vremenom zahtevano je da ispune uslove kako bi dobili dozvolu da za upis u objekte namenjene ugostiteljstvu i turizmu.