Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

Sreski poljoprivredni referent Radojko Đoković dobio je početkom 1928. godine zadatak da sastavi opširan izvešta o privrednim prilikama u Zlatiborskom srezu. Napisan na 15 strana, izveštaj daje jasnu sliku stanja u srezu. Izdvajamo delove koji se odnose na industriju, saobraćaj i trgovinu.
Oduvek je Ribnica važila za jedan od najlepših delova Zlatibora. Sve do početka XX veka bila je poznata po suvatima na kojima su tovljeni volovi. Zamah turizma u Ribnici usledio je posle Prvog svetskog rata
Po završetku Prvog svetskog rata u Zlatiborskom srezu sa radom je nastavilo 10 škola, a vlast je preduzela mere za otvaranjem novih škola.
U prvim decenijama XX veka sreske i opštinske vlasti su organizovale i sprovodile hajke na "zverinje". Lovci su pozivani u hajke kad god bi vukovi ili lisice pričinile veće štete "u stadu" lokalnog stanovništva.
Početkom avgusta  u Čajetini i na Kraljevim vodama održava se "Erski kabare". Zlatiborci su i pre mnogo godina uveseljavali jedni druge, najčešće u najpoznatijim kafanama. U Čajetini, u kafani Rajka Đenića, u martu 1930. godine održano je "šaljivo veče" o čemu svedoči dozvola sreskih vlasti.
Posle Prvog svetskog rata i formiranja Kraljevine SHS u planinskim krajevima, sitna seoska domaćinstva sa velikim brojem članova nisu bila u stanju da obezbede dovoljno hrane za svoje potrebe. Mnogi su se okretali zanatstvu kao dopunskom radu, bilo je tu retkih majstora-esnaflija, i mnogo priučenih zanatlija. Pojam zanata je bio veoma širok pa se, na primer, seča luča smatrala zanatskom delatnošću. S obzirom na sitnu i nerazvijenu industriju, nije bilo oštrog razgraničenja industrijske i zanatske proizvodnje. Zanatstvo je bilo konjukturno zbog velikih potreba u proizvodima i uslugama. Mlada država je veoma brzo krenula u popis "proizvoda kućne industrije" da bi raznim nametima obezbedila prihod za praznu državnu kasu.
U godinama po završetku Prvog svetskog rata država Srba, Hrvata i Slovenaca nije mogla da računa na ozbiljnije poreske prihode od osiromašenog stanovništva i retkih industrijskih postrojenja. Siguran prihod nalazio se u izdavanju državne zemlje na uživanje pojedincima. Na Zlatiboru država je značajne prihode prikupljala izdavanjem suvata.
U avgustu 1929. godine Načelstvo Sreza zlatiborskog uradilo je evidenciju državnih i privatnih preduzeća. Registrovani su osnovni podaci za 14 preduzeća, od kojih je većina bila orijentisana na eksploataciju šuma sa Zlatibora.
O izgradnji vodovoda za Čajetinu razmišljalo se još pre Prvog svetskog rata. Pri srezu je bio formiran Fond za dovođenje pijaće vode, ali na konkretnu akciju čekalo se do 1923. godine kada su počeli radovi na putu Užice – Kraljeva Voda, a Čajetinci iskoristili prisustvo stručnih lica i građevinske operative da izgrade vodovod. Inženjer Sekula Knežević, rodom iz Sirogojna, vodio je posao na putu i pomogao je da operativa Opšteg građevinskog preduzeća "Ograp" bude na usluzi za izgradnju vodovoda.
Službene novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 7. marta 1929. godine (broj 35), na dnu prve strane, u rubrici UKAZI objavljuje informaciju iz Ministarstva unutrašnjih dela u kojoj se, u jednoj rečenici, saopštava da je Ukazom Njegovog Veličanstva Kralja od 30. juna 1928. godine Čajetina proglašena za varošicu: "MINISTARSTVO...