Naslovna Projekti Zlatiborom širom Pre rata su vašari i litije bili važniji od Nove godine

Pre rata su vašari i litije bili važniji od Nove godine

Na spisku praznovanja danas je na prvom mestu Nova godina. Međutim, ne tako davno prelazak iz jedne u drugu godinu pominjao se samo usput.

324

Posle Prvog svetskog rata proslava Nove godine postaje sve češća, ali je pun zamah dobila tek u federativnoj Jugoslaviji, potiskujući tradicionalne i uglavnom verske svetkovine.

Ako se osvrnemo na naš kraj možemo konstatovati da pre Drugog svetskog rata, i pored bogate građe Načelstva Zlatiborskog okruga, nema podataka da je Novoj godini pridavan značaj kao nekom važnom datumu.

U međuratnom periodu, a i ranije, uobičajene i najčešće su bile svetkovine za crkvene praznike. Samo neke od ovih svetkovina, bez koje nije bilo ni jedno selo (tada opštine) sačuvale su se do danas, pa je zanimljivo da  se na njih podsetimo.

U tome će pomoći Spisak priredbi i svetkovina u Srezu zlatiborskom, sačinjenom po zahtevu Banovine Drinske u januaru 1938. godine.

Spisak priredbi i svetkovina u Srezu zlatiborskom iz 1938. god.

NARODNI SASTANCI, danas znani kao vašari, bili su najčešće svetkovine.

U većim mestima održavano je po nekoliko u toku godine.
Raspoloživi podaci govore i da su:

  • u sreskom centru, varošici Čajetina, vašari održavani na Tri jerarha, Cveti i Uskrs;
  • na Oku se narod na vašarima okupljao na Vidovdan, Petrovdan, Veliku Gospoinu i Vavedenje;
  • Rožanstvo je imalo dva narodna okupljanja – na Vasiljevdan i Bele poklade;
  • u Sirogojnu je vašar bio za Tri jerarha, Blagovesti, Uskrs, Ivanjdan i Svetog Iliju;
  • u Gostilju vašar je bio za Bogojavljenje i Svetog Iliju;
  • u Jasenovu vašar je bio za Svetog Iliju;
  • u Željinama za Svetog Simeuna.

Zabunu unose podaci za Kremna…

 …jer su u Kremnima za narodne sastanke upisani datumi kada se narod okupljao, najverovatnije, radi trgovine.

Konsultujući pravoslavni crkveni kalendar za 1938. godinu ustanovili smo da okupljanja u Kremnima nisu vezani za velike verske praznike. Naprotiv, od čak osam dana za narodne sastanke, samo poslednji nije padao u ponedeljak, a ni jedan od tih dana nije bio verski praznik.

U Kremnima se te 1938. godine narod okupljao:

  • 8. i 15. avgusta,
  • 26. septembra,
  • 3, 10, 17. i 24. oktobra (svi ovi datumi padali su u ponedeljak) i
  • 5. novembra (na mitrovske zadušnice).

…a moguće objašnjenje…

…možda bi kao objašnjenje moglo biti da su u Kremnima kao razvijenom privrednom mestu, ova okupljanja bili tako česta jer su vezana za trgovinu (promet građe, stoke ili poljoprivrednih i drugih proizvoda).

Litije

Litije su bile posebna svetkovina koja je okupljala verujući narod. Uglavnom su organizovane za Trojice ili Duhove – u Golovu, Krivoj Reci, Kremnima, Semegnjevu, Jablanici, Draglici, Negbini, Jasenovu, Ljubišu, Sirogojnu i Drenovi.

Za Spasovdan litije su prolazile kroz  Kotroman, Šljivovicu i Branešce.

Zanimljivo da je za Rožanstvo upisano da se litija održava dva puta – na Spasovdan i Troice.

Stočni panađuri

Stočni panađuri su gotovo zaboravljeni.

Odavno ih nema, a 1938. godine organizovani su samo u Čajetini, na Krstovdan.  I školska slava Sv. Sava svrstavana je u narodne svetkovine.

Muzički koncert Đorđa Karaklajića

Đorđe Karaklajić (1912-1986), kompozitor, dirigent, muzički urednik Radio Beograda, po završetku Užičke gimnazije u Beogradu je počeo studije prava, ali mu muzika i violina nisu davale mira.

Postaje član studentskog džez-orkestra, a 1933. godine povremeni violinista u Narodnom orkestru Vlastimira Pavlovića Carevca. Tada se Karaklajić u potpunosti posvećuje muzici.

A da je još u vreme dok je studirao pravo uveliko bio u muzičkim vodama svedoči zahtev Načelstvu Sreza zlatiborskog iz avgusta 1938. godine, da mu se odobri muzički koncert u Hotelu „Kraljeva voda“ na Zlatiboru.

Zahtev studenta Đorđa Karaklajića

Dokument je naslovnjen na „Načelstvo sreza zlatiborskogu Čajetini i glasi:

„Molim načelstvo da mi izvoli odobriti da dana 20 avgusta 1938 godine u hotelu Kraljeva voda na Zlatiboru mogu prirediti muzički koncerat. Ulazna cena će biti 8. i 5. dinara.
Taksu letim.“

PROJEKAT „ZLATIBOROM ŠIROM – PRILOZI ZA ISTORIJU ZLATIBORA I ZLATIBORACA PRVE POLOVINE XX VEKA“PODRŽAN JE NA KONKURSU ZA MEDIJSKE SADRŽAJE OPŠTINE ČAJETINA ZA 2018. GODINU