Zlatiborom širom

Realizacija projekta „Zlatiborom širom“, koji je sufinansirala opština Čajetina, počela je u aprilu 2018. godine.

Posle istraživanja arhivske građe, knjiga i štampe iz prve polovine XX veka, pripremljeno je više desetina tema, sa do sada nepoznatim ili malo poznatim materijalom o razvoju Zlatibora i Čajetine, koji je kroz članke plasiran na stranicama Zlatiborskog biltena i sajtu Udruženja „Kolektiv Užice“.

Ovčarstvo, koj je oduvek bila vodeća delatnost u stočarstvu na Zlatiboru, povremeno je upadalo u krizu. Broj grla je opadao, kao što je to bilo krajem tridesetih godina XX veka.
Oduvek je Ribnica važila za jedan od najlepših delova Zlatibora. Sve do početka XX veka bila je poznata po suvatima na kojima su tovljeni volovi. Zamah turizma u Ribnici usledio je posle Prvog svetskog rata
U beogradskom "Ilustrovanom listu" objavljena je fotografija drveta uz prateći tekst: "Čuveni zlatni bor u opštini Seništa kod Čajetine, okrug užički: stablo je visoko 4,40 metara, a drvetu ima preko 200 godina. Iglice ovog četinara su zlatasto-žute, vrlo široke i neobično šiljaste. Sve gtane su okrenute jugu, a na severnoj strani ih nema zbog oštrih severnih vetrova. Drvo ne nosi plodove, i u svojoj vrsti je, verovatno, jedini primerak u Evropi. U narodu postoji masa bajki o ovome čudnovatom drvetu, i velika je šteta što se ono ne zagradi i ne čuva što bolje kao jedinstveni objekat za studije".
Ne zna se zbog čega je sreska vlastu krajam 1931. godine pozivala Manojla Bralovića, 31-ogodišnjeg kafedžiju iz Drenove, ali pošto se ni posle trećeg poziva nije pojavio u Čajetini "radi saopštenja" Načelstvo ga je, krajem januara 1932. godine, kaznilo sa 10 dana zatvora i 25 dinara.
Na spisku praznovanja danas je na prvom mestu Nova godina. Međutim, ne tako davno prelazak iz jedne u drugu godinu pominjao se samo usput.
Tridesetih godina XX veka Kraljevina Jugoslavija ulagala je u otvaranje škola kako bi povećala obuhvat dece u osnovnom obrazovanju. U nekim slučajevima postojeće škole su proširivane, ali prioritet je bio izgradnja školskih objekata u selima u kojima do tada nisu postojale.
Najkraća veza između Kraljevih voda i Mokre Gore vodi preko Semegnjeva, ali taj put do danas nije kompletno urađen i osposobljen za saobraćaj. O izgradnji ovog puta razmišljalo se početkom XX veka, a poslednji put bio je aktuelan pre nešto više od deset godina. Ali, sve je uvek ostajalo na planovima.
Na Drinski front, krajem leta 1914. godine, upućeno je preko 15.600 boraca Užičke vojske. Kada se po završetku rata tražila informacija o sudbini onih koji su izbačeni iz stroja, najčešći odgovor bio je - poginuo.
O izgradnji vodovoda za Čajetinu razmišljalo se još pre Prvog svetskog rata. Pri srezu je bio formiran Fond za dovođenje pijaće vode, ali na konkretnu akciju čekalo se do 1923. godine kada su počeli radovi na putu Užice – Kraljeva Voda, a Čajetinci iskoristili prisustvo stručnih lica i građevinske operative da izgrade vodovod. Inženjer Sekula Knežević, rodom iz Sirogojna, vodio je posao na putu i pomogao je da operativa Opšteg građevinskog preduzeća "Ograp" bude na usluzi za izgradnju vodovoda.
Početkom avgusta  u Čajetini i na Kraljevim vodama održava se "Erski kabare". Zlatiborci su i pre mnogo godina uveseljavali jedni druge, najčešće u najpoznatijim kafanama. U Čajetini, u kafani Rajka Đenića, u martu 1930. godine održano je "šaljivo veče" o čemu svedoči dozvola sreskih vlasti.