Dom kompletno završen u proleće 1935. godine – Brojni i raznovrsni programi u Sokolani – Vežbalište na otvorenom – Vatreni govori sa balkona Sokolane protiv pristupanja Jugoslavije Trećem rajhu
U izveštaju Načelstva sreza užičkog za 1933. godinu ističe se da su pri završetku radovi na domu užičkog sokolskog društva. Godine 1935. još se radilo na objektu, dom je ozidan i pokriven daskama na koje je trebalo postaviti limeni pokrivač. Tek u proleće 1937. godine dovršen je za to vreme reprezentativni Sokolski dom u Užicu (1176 m2).
Za izgradnju doma isplaćeno je 860.000 dinara, što je gotovo dve trećine manje od predračunom predviđenih troškova (2,4 miliona dinara). Dugogodišnji dobrovoljni rad članova društva i donacije presudno su doprineli drastičnom smanjenju troškova izgradnje velelepnog objekta na Vašarištu.
Pleneći svojom čvrstinom i stamenošću, Sokolski dom u Užicu isticao se, kako beleži Milica Ceranić, „bočnim visokim kulama na samim krajevima fasade, spontano nadovezivanje masa jednih na druge – izrastanje većih iz manjih i njihovo međusobno stapanje i preplitanje, pomoću lučnih zabata, okulusa, monofora, bifora, trifora, kordonskih venaca i snažnih nosećih elemeneta koji namerno ističu glavni ulaz, odnosno portal“.
Od stručne javnosti Sokolski dom u Užicu je između 16 koliko je projektovao Momir Korunović, proglašen za jedan od tri najlepša.
Vratimo se u 1934. godinu kada se počelo sa korišćenjem Sokolskog doma, jer je velika sala (14×25 metara) sa pozornicom bila u potpunosti dovršena. (Projektom je predviđeno da dom ima i salu za vežbanje, manju muzičku salu, čitaonicu, biblioteku, gaderobe, kupatilo, modernu pozornicu, nekoliko kancelarija, bife i stan.) Od trenutka kada je stavljen pod krov do puštanja sale u upotebu protekle su skoro tri godine. Stoga je ulazak u domski prostor, makar samo jedan njen deo – salu, s radošću dočekan među članstvom jedne od najprosperitetnijih društava Sokolske župe Užice, u kojoj je aktivno bilo 525 članova, od čega je na podmladak otpadalo oko 175 članova. U odnosu na do tada korišćenu salu Gimnazije bio je to neuporedivo veći i primereniji prostor za rad društva.
U Sokolskom domu stekli su se povoljni uslovi za razvoj sokolstva ne samo u Užicu već i u celoj sokolskoj župi.
Tokom godine u njoj su održavane velike svečanosti (za drugi dan Božića, za pravoslavnu Novu godinu, Za Svetog Savu, za Vaskrs, Vidovdan, povodom rođenja kralja Aleksandra I Karađorđevića i njegovog naslednika Petra II, za 1. decembar…).
Sedmog januara 1934. godine Sokolsko društvo u svom domu priređuje božićnu akademiju. Usledila je skupština društva (28. januara 1934.) na kojoj je razrešena stara i izabrana nova uprava. Za starešinu društva postavljen je Ljubomir Romanović, štampar i knjižar, za podstarešinu Milutin Tošić, trgovac, a dužnost načelnika nastavio je da obavlja Josif Jehlička.
Na prvi dan Uskrsa 1935. godine užičko sokolsko društvo priredilo je akademiju sa pozorišnim komadom „Ožalošćena porodica“. Bilo je to prvo izvođenje Nušićevog komada u Užicu. Na kraju programa bila je igranka. Pozorišna grupa Sokolskog društva iz Užica pripremila je još nekoliko predstava. Pozorišne predstave u sokolskom domu nisu bile rezervisane samo za užičke amatere. U Sokolani su tih godina gostovali Narodno pozorište iz Sarajeva, Povlašćeno pozorište Gundulić, Podrinjsko pozorište, kao i horovi i pevačka društva iz Beograda, Mostara, Zagreba, Kumanova…
Tokom godine u Sokolani su priređena dva tečaja: prednjački za društva i čete i prosvetni.
U novembru 1935. vojna muzika IV pešadijskog puka „Stevan Nemanja“ pripređuje u Sokolskom domu koncert sa igrankom. Akademijom je obeleženo rođenje prestolonaslednika Peta II Karađorđevića, a prigodnim manifestacijama obeleženo je sećanje na istorijske ličnosti iz Hrvatske Nikole Šubića Zrinjskog i familiju Frankopana. Proslava Dana ujedinjenja (1. decembar) bio je najveći državni i sokolski praznik u Užicu 1935. godine. Posle blagodarenja u užičkoj Sabornoj crkvi i defilea vojske, program je nastavljen u Sokolani, izveštava „Užički glas“ od 8. decembra: „U 11 sati Sokolska župa ii Društvo Užice održalo je svečanu sednicu u Sokolani. Sednicu je otvorio starešina Župe g. Daškić i posle pozdrava gostiju i članstva da je reč g. Rudanu, prosvetaru sokolskog društva, koji je odžao govor. U svom govoru naročito je naglasio na ogromne žrtve i proliveno more krvi za jedinstvo ove države. Ove žrtve su ostavile u amanet naraštajima da ujedinjena braća čuvaju i brane svoju zemlju do posednje kapi krvi. Njegov govor propraćen je burnim odobravanjem prisutnih. Zatim je izvršen prevod i zakletva članova Sokolskog društva Užice. Uveče je i Sokol. dr. priredilo svečanu akademiju u Sokolskom domu koja je bila vrlo dobro posećena.“
Raznovsni i brojni programi priređeni su 1936. godine. Uduženje studenata iz Užica priredilo je matine, uz učešće studentskog džez okesta „Nans“ iz Beograda, u kome je svirao Užičanin Đorđe Karaklajić, kasniji kompozitor, dirigent, aranžer i muzički urednik Radio Beograda. Na Uskrs, na sokolskoj akademiji nastupio je mešoviti hor pevačkog duštva „Zlatiborska vila“, koje je kasnije održalo još jedan koncert u Sokolskom domu. Mladi ljubitelji klasične muzike iz Užica prvu priliku da se predstave imali su u Sokolskom domu. Pod upravom nastavnika muzike u Učiteljskoj školi Asparuha Nikolića, nastupili su Bata Bjelić, Radmila Aranđelović, Beba i Mica Zaharić, Zoran Vuković, Milena Bešlić, Prodan Draškić, Olivera i Janko Vasilić i drugi. Važno je napomenuti da su probe hora „Zlatiborska vila“ održavane u Sokolskom domu. Mešoviti hor „Zlatiborske vile“ nastupao je u domu prilikom velikih svečanosti sve do Drugog svetskog rata.
Jedan od prvih javnih časova na letnjem vežbalištu Sokolsko društvo je priredilo 17. maja 1936. godine. Učestvovale su sve kategorije društva, sokolske čete i vojska.
Ubrzo pošto je, konačno, u proleće 1935. godine dovršen Sokolski dom, u njemu je održan tečaj za društvene prednjake i vođe seoskih sokolskih župa i predavanje o tuberkolozi. U dane 21. i 22. juna 1937. godine održan je župski slet, najveća sportska manifestacija društva do tada, kako po broju vežbača tako i po svom trajanju. Slet je održan u Sokolskom domu i sletištu, uređenom na brzinu i na Jehličkinu inicijativu u neposrednoj blizini doma. Najviše uspeha imala su društva iz Užica, Požege i Pljevalja. U Sokolskom domu okupljali su se i napredni pčelari da bi osnovali društvo, koje se tada zvalo Pčelarska podružnica Užice.
Na kratko, na početku školske 1937/38. Sokolski dom deo prostora ustupa Učiteljskoj školi. U nastojanju da reše problem nedostatka učioničkog prostora, školske vlasti su četiri odeljenja Učiteljske škole smestile u Sokolanu gde su se kratko zadžali jer su prosvetni radnici zaključili da „prostorije ne odgovaraju higijenskim i pedagoškim uslovima nastave“. Ipak, za nastavu gimnastike nije bilo prepreka, pa su „učiteljci“ školske 1938/39. u Sokolani vežbali zajedno sa članovima društva, često pomažući na izgradnji letnjeg sokolskog vežbališta koji su i sami koristili u nastavi. I školske 1939/40. učenici Učiteljske škole išli su u Sokolanu na časove gimnastike.
Tokom 1938. godine društvo je zasadilo drveće oko doma i ogradilo prostor. Radilo se i na podizanju parka i uređenju vežbališta na otvorenom. Impresivno je delovala proslava 20-godišnjice ujedinjenja. Prvog decembra 1938. godine Sokolsko društvo je, u zajednici sa 23 nacionalne, kulturne, humane i sportske organizacije, u Sokolskom domu održalo akademiju sa raznovrsnim programom i pozorišnim komadom „Hej Sloveni“.
Godine 1939, 1940. i 1941. karakteristične su po organizovanju atletskih takmičenja, prosvetnim tečajevima i, naročito, tečajevima predvojničke obuke. Narodni odbrambeni odsek Sokolske župe Užice u julu 1939. godine otpočeo je predavanja na Sokolskom narodnom univerzitetu. Strahinja Rogić govorio je o „našim dužnostima u današnjici“, pukovnik Artur Gustović o „predvojničkom vaspitanju naroda“, a profesor Dragutin Prljević o francuskoj revoluciji. Narodno odbrambeni odsek Sokolske župe uspostavio je tesnu saradnju sa vojskom, Udruženjem rezervnih oficira i ratnika, Udruženjem nosilaca albanske spomenice, Udruženjem ratnih invalida i Udruženjem četnika, a kasnije saradnja je proširena i sa Kolom srpskih sestara, Društvom „Kneginja Zorka“, Društvom „Kneginja Ljubica“, Ženskom podružnicom, Humanim društvom „Garavac“, Crvenim krstom, Radničko-umetničkom grupom „Abrašević“… Na jednoj od njihovih sednica doneta je odluka o pokretanju lista „Užički odjek“ s ciljem „ da se podigne, očuva, ojača i održi nacionalni duh kao i iz potebe da obaveštava naš svet o svojim dužnostima u današnjici“. „Užički odjek“ je više bio poligon priprema članstva i građanstva za sve izvesniji rat, no što je pratio dešavanja u radu užičkih sokola. Na njegovim stranicama može se naći samo nekoliko kratkih informacija o programima koji se održavaju u Sokolskom domu.
Nastavljajući upis članstva, a težeći da ublaži odliv mladića pozvanih na vojne vežbe, Sokolsko društvo naročitu pažnju obraća na streljački odsek kao i na uvežbavanje članstva u disciplinama koje su u vezi sa vojničkom obukom.
Tokom 1940. godine dom i vežbalište na otvorenom bili su preko cele godine zauzeti za potrebe vojske, zbog čega se rad na fiskulturnom planu nije mogao odvijati.
U martu 1941. bili su poslednji dani rada Sokolskog društva. Izuzetno važan period rada društva, od 1934. do 1941. okončan je 27. marta 1941. godine. Masovne demonstracije protiv pripajanja Jugoslavije Trojnom paktu održane su i u Užicu, a centralno mesto bio je plato isped Sokolskog doma s čijeg balkona su vateno govorili advokati Đorđe Draškić i Milija Jovičić i profesori Dragutin Prljević, Blagoje Živković i Stevan Pavlović.
Sa mobilizacijom veliki broj članova Sokolskog društva, zajedno sa rodoljubima koji nisu čekali poziv, javio se vojnim vlastima.
Rat samo što nije počeo…
(autor teksta Zoran Žeravčić)
Projekat IZGUBLJENO NASLEĐE: SOKOLSKI DOM U UŽICU 1934-1974 sufinansiran je od grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Užica.
