Kako su novine 1935. pisale o Zlatiboru

Godine 1935, list "Glas Valjeva" objavio je u nekoliko brojeva putopis "Od Valjeva do Sandžaka". Autor, učitelj potpisan incijalima M.M, upečatljivo i sa mnogo detalja opisao je sve krajeve kroz koje je prošao. Na Zlatibor je stigao iz pravca Kremana, a napustio ga obilaskom Tornika i Ribnice. Piše o putevima, goletima, suvatima, a posebno o tri turistička centra - Palisadu, Kraljevoj vodi i Ribnici. Ovaj Valjevac Zlatibor doživljava kao neponovljivo turističko područje.

234

Prenosimo tekst o Zlatibori, u integralnoj verziji:

„Silazeći Kremnima, ulazi se u oblast koja oskudeva u velikoj šumi. Još samo pozadi nas čuva svoje guste šume Tara i ponosi se njome. Ceo kraj napred prema Zlatiboru, a i sam Zlatibor po gotovu, sve je uništeno i isečeno.

Još izdaleka nazire se Zlatibor, talasasti prostor, oivičen poznatim planinama, koje su takođe gotovo sve gole. Put je uzak i rđav sa brda na brdo, po kamenjaku dokle se ne naiđe na Zlatiborske pašnjake, ali ne i na pravi Zlatibor. Tamo dalje na Istoku, prolazi čuveni put Užice – Zlatibor, kojim se Užičani mogu ponositi. Izrađen na odličnoj kamenoj podlozi, može još dugo služiti kao odlično saobraćajno srestvo. Za njega se nije žalilo ni truda ni novaca. Saobraćaj njime je vrlo živ, jer vezuje Užice i ceo zlatiborski kraj i letovalište na njemu. Od Čajtine, male ali lepe i zdrave varošice, put se postepeno penje zavijutcima. Iza leđa on izgleda kao dugačka pruga platna koja se beli kao sneg i provlači izmeđi brda i serpentinama izlazi na Zlatibor. Za 1 č. hoda bez velikog napora stiže se na pravi Zlatibor i dolazi do prvog njegovog letovališta ‘Palisada’. Na jednom bregu postavljene su vile i hoteli. Ima oko 15 vila i 1 moderan hotel. Malo južnije udaljeno 1-2 km. nalazi se drugo letovalište ‘Kraljeva Voda’. Veće je modernije sa 2-3 hotela, lepa i ukusna. Sve to posmatrano sa strane daje lepu i prijatnu sliku, ali je očajno i golo. Na ‘Kraljevim Vodama’, štrči 40-50 borova, kao ostatak i ozbiljna opomena, da je tu nekad bila divna i gusta četinarska šuma. Ceo Zlatibor je go. Ogroman prostor, kao talasasto more, nepregledan, na sve strane, bez imalo šume.

Putnik koji ne poznaje Zlatibor, teško će se orientisati u tom prostoru bez šume, preko koga su izukrštani mnogi putići i staze. Ima utisak da se nalazi u nekoj Afričkoj pustinji i vrlo lako može da zaluta; pošto se tu gubi svaka orijetacija i o pravcu i položaju. – Na tom prostoru, u poznatim Zlatiborskim Suvatima, kojih ima oko sedamnajest, napasaju se nebrojena goveda preko cele godine. Po stotinu i više govedi u jednom dželepu. Tu se ona najbolje goje, jer je paša dobra. Iz daljine posmatrana liče na čitave karavane kamila kroz neku pustinju, koji se kreću. Suvati su banovska svojina i svake godine banska uprava uzima na ime zakupa po 200 i više hiljada dinara. Lepa korist koju daje Zlatibor, takođe i za trgovce čija je stoka.

Da bi se popravila greška učinjena u svoje vreme, sečom šume, i dobio još jedan uslov više za lepotu toga kraja, a to je vrlo važan uslov za bolji razvitak njegov kao letovališta, pristupa se sada pošumljavanju toga golog prostora četinarima, a u tu svrhu stvoren je i rasadnik na samom Zlatiboru, iz koga bi se vršilo u veliko to pošumljavanje.
Inače prostor je sunčan, vazduh suv i zdrav. Za Zlatibor vlada puno interesovanja. Udruženje invalida podiže već svoj sanatorijum. U projektu je još jedan. I po svemu sudeći Užičani su preduzimljivi i agilni ljudi. Vode dosta računa o svome kraju i teže da ga podignu i unaprede. Uspeli su dosta. Taj put do Zlatibora učinio je dosta za napredak toga kraja. Željeznička pruga, dobri i sigurni mostovi i putevi, vezali su mesta koja su ranije bila nepristupačna.

Sada je u izgradnji i put koji polazi od ‘Kraljeve vode’, preko celog Zlatibora, pa preko planine Murtenice na ‘Kokin brod’ na Uvcu. Odatle već postoji dobar put za Novu Varoš i dalje. Tim putem preko Zlatibora, još više će se razviti i podići taj do sada gotovo pusti kraj, otsečen od svakog saobraćaja. Tada će se moći videti kako preko celog Zlatibora jure luksuzni automobili za Sandžak, jer će to biti najbolja i najkraća veza za lepe krajeve. Stvoriće se mogućnost i prilika da se upozna pravi Zlatibor, čak tamo na južnoj strani. A tamo ima toliko lepih mesta. Divnih za letovanje, ili još samo nedostaju lepe vile u onom zelenilu četinara.

Na drugoj strani, zapadnije, na padini Tornika, nalazi se i treće letovalište na Zlatiboru ‘Ribnica’. Malo je udaljeno od ‘Kraljeve vode’, a bez tako dobrog puta, pa je izgleda zapostavljeno na račun ova dva. A čini mu se nepravda, jer je po svemu mnogo simpatičnije i ugodnije. Na lepoj visoravni a u samim četinarima, pruža prijatno odmorište. Tu se putnik oseća veoma prijatno, valjda zato što je dalje od onog modernog života što dosađuje. Daleko od vreve i galame, u čistoj prirodi, skrovitom mestu, u prijatnom zelenilu koje osvežava. 30-40 drvenih koliba služi za stanovanje onima koji traže istinskog odmora u divnoj prirodi. Lepa drvena restoracija bez ičega modernog, ali u harmoniji sa onim što je priroda stvorila.

Veoma ukusna i ugodna. A zatim sve jevtino. Divna voda za piće i kupanje. Tu su u sredini letovališta braća Tucović podigla divnu česmu u spomen svojim počivšim roditeljima, i tamo ostavili jednu lepu i korisnu uspomenu. Doista lepo i prijatno mesto za boravak i odmor.

A kada počinje da se spušta noć u tome čarobnom kutku; kada mesec kroz borove i jele obasja svojom svetlošću ceo taj prostor, lepe drvene kolibe; – čovek uživa u prijatnom odmoru, udiše punim plućima sveži večernji vazduh; oseća svojim čulima prijatnu tišinu divne večeri, divne noći, koja se polako spušta i obavija sve u planini.“
Z.Ž.

PROJEKAT „ZLATIBOROM ŠIROM – PRILOZI ZA ISTORIJU ZLATIBORA I ZLATIBORACA PRVE POLOVINE XX VEKA“ PODRŽAN JE NA KONKURSU ZA MEDIJSKE SADRŽAJE OPŠTINE ČAJETINA ZA 2018. GODINU