Miodrag Vergović: „Stazama života“ – knjiga u izdanju Udruženja „Kolektiv Užice“ i Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ Čajetina

Udruženje "Kolektiv Užice" i Biblioteka "Ljubiša R. Đenić" Čajetina izdavači su knjige "Stazama života", memoarske građe koja je u zaostavštini užičkog učitelja i pisca Miodraga Vergovića čekala na objavljivanje oko 60 godina.

439

Zoran Jeremić, urednik izdanja, je o knjizi zapisao:

„U nameri da reafirmiše pisce i istaknute ličnosti iz užičkog kraja, Udruženje ‘Kolektiv Užice’ kao prvu iz niza neobjavljenih Vergovićevih knjiga objavljuje njegova sećanja na detinjstvo i školovanje do početka Balkanskih ratova. Pod nazivom ‘Stazama života’, ova knjiga, koju možemo čitati i kao svojevrsni roman o odrastanju, sadrži retko zanimljive i tople opise Užica, Čajetine i Kosjerića, najpre bezbrižne a kasnije mukotrpne godine sazrevanja bez oca, dečačke avanture na prostranim opštinskim utrinama Krčagova, Kapetanovine i Karaule, zaključno sa godinama provedenim u Učiteljskoj školi u Aleksincu, gde politički ‘osvešćen’ razume da se politička opredeljenja i ostrašćene režimlije u Srbiji „menjaju mnogo brže nego ženski cicevi za rekle i kecelje, sve dok ih ne proguta vreme, život i Dovarje“.

U uvodnom delu rukopisa, Miodrag Vergović čitaocu objašnjava razloge da ostavi zabalešku o sebi i davno prošlom vremenu:

„Još iz davnina je uobičajeno da memoare pišu samo veliki ljudi, svedoci političkih, naučnih i drugih velikih zbivanja. A mali ljudi? I da su hteli i imali smisla za pisanje, reklo bi se prezrivo, odbrusilo onom narodnom: ‘Videla žaba da se konji kuju, pa i ona digla nogu‘. Kako se još od ranog detinjstva nisam mirio sa takvim shvatanjem, pristupih ovom pisanju kao iz nekog inata, pošta sam za ‘malog’ čoveka uvek imao mnogo i mnogo ljubavi. I sam nikao u tim redovima, u sredini tih vanmemoarskih ljudi, ustajao sam protiv te uzurpacije njihovih prava i sa simpatijama pozdravljao svaki pokušaj da iza sebe ostave bar najobičnije zabeleške o sebi, o svojim precima i njihovom mukotrpnom životu u prošlosti. I u ovom slučaju, evo, dosledan sam toj liniji. Kao što se već vidi, ja, najobičniji čovek svog vremena, seoski i gradski uča, drznuo sam se da pišem svoje memoare. No, ja to ne pišem radi šire javnosti, već samo i jedino radi toga da iza sebe ostavim traga o životu svom i svojih predaka.“

Knjiga ‘Stazama života’ štampana je uz pomoć akademskog slikara Radomira Vergovića i Grada Užica.

Uskoro se očekuje promocija u Užicu i Čajetini.

KNJIGU MOŽETE KUPITI U NAŠOJ PRODAVNICI NA SAJTU.

Prethodni tekstPreteča erskog kabarea
Sledeći tekstKako su novine 1935. pisale o Zlatiboru
Zoran Žeravčić
Zoran Žeravčić novinar iz Užica, završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu 1983. godine. Deset godina bio zaposlen u Vestima i Radio Užicu, a zatim 23 godine dopisnik Radio Beograda 1 iz Zlatiborskog okruga. Osnivač je i zastupnik Udruženja Kolektiv Užice. Objavio je "Hroniku Drežnika" (2004), knjige "Milorad Aleksić - život ispunjen pregalaštvom" (2018) i "Sa užičke kaldrme u svet uspešnih" (2024). Bio je u uredničkom timu "Užičkog leksikona" za oblast sporta (2011), koautor knjiga "Mikoš i Kojadin - legende užičkog sportskog novinarstva" (2015) i "Ivanjičke filmske priče" (2023). Od osnivanja Udruženja "Kolektiv Užice", januara 2016. godine, za štampu je kao kourednik priredio knjige Radovana Popovića "Osmeh rodne godine" i "Posvete spskih pisaca" (knj. 2), Miodraga Vergovića "Stazama života" i "Los... los... weg!", kao i knjigu "Bunt i snovi Andrije Lojanice".