Zlatiborski lekari posle Velikog rata

Po završetku Prvog svetskog rata Zlatiborski srez imao je samo jednog lekara koji je do pacijenata prelazio velike razdaljine, i do 45 kilometra u jednom pravcu.

28

U jeku Prvog svetskog rata, s proleća 1916. godine u Čajetinu je stigao mladi austrijski lajtnant (potporučnik). Bio je to dr Iro Gutman koji je, uz redovan posao u komandi stizao je i u najzabačenije predele Zlatibora. U oktobru 1918. godine povukao se sa austro-ugarskom vojskom.

Po oslobođenju Srbije u Čajetini je kratko boravila tročlana lekarska misija, po jedan Amerikanac, Francuz i Englez. U srezu u čijih 16 opština je po završetku Velikog rata živelo 23.825 stanovnika, trebalo je postaviti stalnog lekara. Na tome je insistirala i vlast Kraljevine SHS, a tek postavljeni ministar narodnog zdravlja Vitomir Korać , 8. septembra 1919. godine za lekara Sreza zlatiborskog postavlja dr Aleksandra Kanandariševskog. U Čajetinu je došao iz Sreza labskog (Kosovo).

Samo desetak dana pošto je dr Kanandariševski postavljen za okružnog fizikusa, Ministarstvo zdravlja odobrava Srezu zlatiborskom da o svom trošku izdržava Milića Ćirića, radi studiranja medicine u Ženevi. Ćirić je u Ženevu stigao 25. oktobra 1919. godine, a srez izdaje suvat Obudojevica trgovcu Jovanu Smiljaniću za 1.000 dinara koje je namenila za Ćirićevo školovanje. On se, međutim, u aprilu 1920. godine žali da su mu se „obaveze namnožile“ i traži povećanje. Srez mu izlazi u susret i za 1921. godinu određuje stipendiju od 2.000 dinara, ali jeseni te godine Ćirić zbog bolesti ne uspeva da stekne uslov za upis zimskog semestra. Bolest je bila fatalna i Milić Ćirić uskoro umire. U isto vreme srez ostaje bez lekara, a Načelstvo uspeva da angažuje dr Ira Gutmana, koji je stekao veliki ugled u stanovništvu u ratnim godinama. Po ovlašćenju sreske skupštine, 15. aprila 1921. godine Odbor sreza zlatiborskog i dr Ivo Gutman potpisali su ugovor kojim su regulisane međusobne obaveze.

Ugovor o angažovanju lekara,potpisan od sreskog načelnika Milorada Žeravičića, članova sreskog odbora i dr Ira Gutmana

Sreski lekar morao je dvomesečno obići sve opštine ovog sreza, a to je, između ostalog, značilo da je šest puta godišnje mora otići (peške ili na konju) i do Jasenova, udaljenog 45 kilometara od Čajetine. U obilasku prvi zadatak je bio pregled đaka i da „učiteljima dade potrebna uputstva o čuvanju dečijeg zdravlja i deci da održi uvek po jedno predavanje šta treba da rade pa da budu uvek zdrava“. Sva lica koja su plaćala manje od pet dinara poreza imala su pravo na besplatno lečenje, a pregled za druge bio je 10 dinara. U slučaju epidemija, lekar je morao odmah preduzeti lečenje svih obolelih. Dr Gutman je imao obavezu da unapred najavi dolazak u neko od zlatiborskih sela kako bi „bolesnici bili donešeni kod sudnice i da se toga dana sazove zbor naroda te da lekar ovom prilikom održi narodu predavanje o čuvanju zdravlja i o štetnom uticaju alkohola na čovečije zdravlje“.

Za 1921. godinu dr Gutmanu određen je honorar u iznosu od 6.000 dinara.

Godine 1924. dr Ivo Gutman preselio se u Užice, a na njegovo mesto došao je dr Ivan Kvadranti. Ugovor potpisan za godinu 1924, za koju je honorar iznosio 8.000 dinara, predviđao je nešto šire obaveze nego što ih je imao dr Gutman. Teže obolelu sirotinju pregledao je kod njihove kuće i besplatno. Kod pregleda „telesnih povreda, za zavoje i ostali utrošeni materijal naplaćivaće 10-30 dinara“. Dr Ivan Kvadranti ostao je na radu u Čajetini do 1929. godine.