Godine 1879. jedna od devet podružnica Beogradskog ženskog društva u unutrašnjosti Srbije bila je i užička, a na Glavnom skupu podružnice za predsednicu je izabrana Danica G. Popović.
Pošto je 1879. godine podružnica aktivnosti imala uglavnom oko pomoći u „podeli preobuke siročadima poginulih boraca u prvom i drugom ratu“, mnogo ambiciozniji plan postavljen je za 1880. godinu.
U maju 1880. rešeno je „da se za troje dece blizančadi Jelke Marinković iz Arilja napravi po dva para aljinica i da im se pošalje kao poklon“. Ovaj poklon uručio im je u avgustu sreski načelnik iz Arilja. Pravniku N.N. „koji je za vreme rata bio bolničar pri Ibarskoj vojsci i tada je prozebao i dobio jak reumatizam u obadve noge, izda 48 dukata kao pomoć da može ići u banju radi lečenja“. Sa 16 dinara pomognuta je udova MiljaNikačević koja je imala dve bolesne devojke (kćeri). U novembru 1880. odlučeno je da se najsromašnijim učenicima osnovne ženske škole „skroji po jedan par aljinica i obuće“. Šest učenica dobilo je „aljinice“ za Božić, a dve za Savindan 1881. godine.
Predposlednjeg dana 1879. godine, zatim i 1. marta 1880. priređene su igranka u korist podizanja Ženske radničke škole. U cilju pripreme kadra za buduću školu, Užička ženska podružnica početkom 1881. godine rešava „da se objavom nađe jedna sirota devojčica i da se pošalje u Beograd na učenje krojenja, šivenja i ostalih predmeta, tako da pošto se tamo u svemu dobro usavrši da može biti od koristi u školi za radenice, koju je ova podružnica namerna otvoriti“. Podružnica organizuje „besede“ i igranke radi sakupljanja novca u korist Anke Rosić, devojka koja je upućena na školovanje u Žensku školu u Beograd.
Užička podružnica Beogradskog ženskog društva početkom 1881. godine odlučuje da delovotkinji podružnice Jeleni N. Marković, za njen skoro trogodišnji rad, a pred njen odlazak u Beograd, „kupi kakvu lepu zlatnu stvar za uspomenu“. Na predlog Katice Kaljević„jednoglasno je rešeno da se 10 duk. ces. odredi za jedan lep zlatan broš sa slikom Njenog Visočanstva knjaginje Natalije, i to da isti broš bude sa podpisom“.
Od sredine 1880. do pred kraj februara 1881. godine, u vreme kada zbog smrti supruga i slabog zdravlja u radu podružnice nije učestvovala predsednica Danica Popović, rukovođenje preuzima Ljuba I. Đuknić. Podružnica je imala preko 40 članica.
