Užička podružnica Beogradskog ženskog društva

Krajem osme decenije XIX veka osnovano je Beogradsko žensko društvo, koje je ubrzo dobilo prve podružnice po Srbiji. Pripadnice društva zalagale su se za jednakost polova, ali su bile tradicionalističkih shvatanja da je njihova primarna uloga majke i vaspitačice i da je ženi mesto u kući, uz decu i muža

83

Godine 1879. jedna od devet podružnica Beogradskog ženskog društva u unutrašnjosti Srbije bila je i užička, a na Glavnom skupu podružnice za predsednicu je izabrana Danica G. Popović.

Pošto je 1879. godine podružnica aktivnosti imala uglavnom oko pomoći u „podeli preobuke siročadima poginulih boraca u prvom i drugom ratu“, mnogo ambiciozniji plan postavljen je za 1880. godinu.

U maju 1880. rešeno je „da se za troje dece blizančadi Jelke Marinković iz Arilja napravi po dva para aljinica i da im se pošalje kao poklon“. Ovaj poklon uručio im je u avgustu sreski načelnik iz Arilja. Pravniku N.N. „koji je za vreme rata bio bolničar pri Ibarskoj vojsci i tada je prozebao i dobio jak reumatizam u obadve noge, izda 48 dukata kao pomoć da može ići u banju radi lečenja“. Sa 16 dinara pomognuta je udova MiljaNikačević koja je imala dve bolesne devojke (kćeri). U novembru 1880. odlučeno je da se najsromašnijim učenicima osnovne ženske škole „skroji po jedan par aljinica i obuće“. Šest učenica dobilo je „aljinice“ za Božić, a dve za Savindan 1881. godine.

Stanje kase društva za 1880. godinu

Predposlednjeg dana 1879. godine, zatim i 1. marta 1880. priređene su igranka u korist podizanja Ženske radničke škole. U cilju pripreme kadra za buduću školu, Užička ženska podružnica početkom 1881. godine rešava „da se objavom nađe jedna sirota devojčica i da se pošalje u Beograd na učenje krojenja, šivenja i ostalih predmeta, tako da pošto se tamo u svemu dobro usavrši da može biti od koristi u školi za radenice, koju je ova podružnica namerna otvoriti“. Podružnica organizuje „besede“ i igranke radi sakupljanja novca u korist Anke Rosić, devojka koja je upućena na školovanje u Žensku školu u Beograd.

Užička podružnica Beogradskog ženskog društva početkom 1881. godine odlučuje da delovotkinji podružnice Jeleni N. Marković, za njen skoro trogodišnji rad, a pred njen odlazak u Beograd, „kupi kakvu lepu zlatnu stvar za uspomenu“. Na predlog Katice Kaljević„jednoglasno je rešeno da se 10 duk. ces. odredi za jedan lep zlatan broš sa slikom Njenog Visočanstva knjaginje Natalije, i to da isti broš bude sa podpisom“.

Od sredine 1880. do pred kraj februara 1881. godine, u vreme kada zbog smrti supruga i slabog zdravlja u radu podružnice nije učestvovala predsednica Danica Popović, rukovođenje preuzima Ljuba I. Đuknić. Podružnica je imala preko 40 članica.