U Užicu je, posle Drugog srpskog ustanka i oslobođenja, formiran nahijski sud (1824), počela izgradnja crkve na Carini (1826) i otvorena opštinska škola.
Leskovčanin Jovan Pavlović, koji je bio jedini učitelj u Beogradskoj osnovnoj školi u vreme Drugog ustanka, 4. avgusta 1818. godine, u molbi Кnezu Milošu da se vrati u državnu službu, piše: „Ja sam starinom iz Ljeskovca, a ženom sam iz Užica pa imam i troje male djece a ne znam drugi zanat samo knjigu ot malena esam učio, i tako sve učitelj esam bio više od 30 godina, malo učitelj bio sam i vo Užicu i u Jagodinu i na mnogo mesta.“ Po ovoj molbi sudeći, Jovan Pavlović mogao bi biti prvi poznati učitelj koji je radio u Užicu na početku XIX veka.
Joakim Vujić 1826. godine piše o „priličnoj školi sa 35 učenika i jednim učiteljem“, godine 1928. pomilje se kao učitelj Petar Čola, a naredne godine učitelj je Milutin Budimirović iz Austrije. O njemu su ostala zanimljiva zapažanja jer je dolaskom u Užice u evropskoj nošnji iznenadio i Srbe i Turke.
Da se Budimirović dugo zadržao u Užicu svedoči dokumenta Državnog saveta iz 1835. godine. Po naređenju ministra prosvete i crkvenih dela Dimitrija Davidovića (na slici) pregledane su sve državne škole u Srbiji. Na osnovu izveštaja komisije od 13. decembra 1835. godine, sastavljen je spisak učitelja. U Užicu je učiteljevao Milutin Budimirović. Inače, u to vreme u Srbiji je postojala 21 državna škola sa 28 učitelja.
