Monografija „Snežana Kovačević: tihi majstor velikog umeća“ predstavljena u okviru pratećih programa 27. Jugoslovenskog pozorišnog festivala

96

Monografija „Snežana Kovačević: tihi majstor velikog umeća“, objavljena povodom 40 godina umetničkog rada Snežane Kovačević, kostimografkinje Narodnog pozorišta Užice, predstavljena je 4. novembra 2022. godine u Narodnoj biblioteci Užice kao deo pratećeg programa 27. Jugoslovenskog pozorišnog festivala.

-Izdavački poduhvati danas uopšte nisu jednostavni, posebno u oblasti kostimografije. To nije uobičajeno u svetu, Nekada, danas posebno, nije bilo uobičajeno da jedno pozorište ima stalnog kostimografa. Stalni kostimograf ili scenograf u pozorištu je osoba koja učestvuje u građenju identiteta jedne pozorišne kuće. To je neko ko taj identitet čuva i brine o važnom segmentu pozorišta, a to je fundus. Stalni kostimograf čuva sećanje ili trag na predstave koje su se desile kroz vreme. Kada odete u fundus kostima možete da vidite šta je pozorište radilo i koliko je to bilo važno i vredno. – rekla je prof. dr Tatjana Dadić Dinulović, redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Katedri za scenski dizajn.

Snežana Kovačević, prof. dr Tatjana Dadić Dinulović i Zoran Jeremić

Ilustracije u boji, skice, fotografije kostima i predstava, ispisane impresije oko 15 poznatih pozorišnih radnika o Snežani Kovačević se prožimaju monografijom „Tihi majstor velikog umeća“ koju je priredio Zoran Jeremić, književnik i novinar:

-Tihi majstor jer ona ne daje svom radu veliki, poseban značaj. Jedva smo pronašli skice za fotografije. Ovo je samo mali deo onog što je ona uradila. Kritika, inače, piše najmanje o kostimima tako da je najmanje i odlomaka iz kritika. – rekao je Jeremić spomenuvši Nadu Slović koja je o pozorištu i Neninim kostimima pisala dugi niz godina.

U godinama Neninog ulaska u pozorište, prema navodima Jeremića, u Užicu se osvajao nov kulturni prostor, iniciran upravo u pozorištu.

Publika je s pažnjom pratila predstavljanje monografije

-U to vreme je Basara u Užicu pisao možda najbolje stvari, mnogi slikari su se vratili u Užice. Uopšte, to je bila sjajna klima. Kad se pogleda i početak XX veka, Uskoković, Ljuba Simović, generacija pesnika šezdesetih godina, pozorište 1971. godine, Venecijanski bijenale, dolazi se do zaključka da je Snežana jedan od bisera tog niza. – ukazao je priređivač monografije u izdanju Udruženja Kolektiv Užice i Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ iz Čajetine.

Zaljubila se Kovačević u pozorište od momenta kada je u njega kročila 1981. godine, kako je napomenula, odlučivši da napusti svet mode i posveti život pozorištu. Sarađujući sa užičkim i oko 15 pozorišta u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, Snežana Kovačević je osmislila kostime za više od 200 predstava, u pojedinim i scenografiju.

-Trudila sam se najviše da u svakom projektu nađem novi izazov, da upotrebljavam novi materijal, da inoviram. Težila sam pojednostavljivanju stvari, minimalizmu, što je najteže i najmanje privlačno. Nije uvek bilo lako, ali sam se izborila. Bilo je vremena kada je bilo nula  dinara za predstavu, za kostime. I danas smo u nekom takvom vremenu gde se ne daje dovoljno za kulturu i pozorište, pa se ljudi dovijaju sopstvenim snagama. –  rekla je Kovačević zahvalna užičkom pozorištu što je sačuvalo i fotografisalo njene kostime.

                                                                                                          (izvor: Radio Luna)