Ovih dana, u izdanju Udruženja „Kolektiv Užice“, iz štampe je izašla knjiga „Osmeh rodne godine“ Radovana Popovića, u kojoj su reportaže, zapisi i beleške iz užičkih „Vesti“, sa početka Popovićeve novinarske karijere, od 1957. do 1966. godine.
„Kako su stilske odlike Popovićevog rukopisa u nedeljniku „Vesti“ uglavnom bliže proznom iskazu, a da pritom gotovo ništa ne oduzimaju od dokumentarnosti prikaza svakodnevnog života u užičkom kraju, diljem bivše Jugoslavije i sveta, to stranice ove knjige predstavljaju jedinstveno čitalačko iskustvo.
Popović nas svojim nepogrešivim osećanjem za detalj i atmosferu uvodi u društveno-političke okvire epohe velikih nada i skromnih mogućnosti. Iako mu to, na prvi pogled, nije bila namera, on je pronicljiv hroničar prilagođavanja i (ne)snalaženja ljudi toga doba u uslovima jednog zahuktalog ideološkog i tehnološkog razvoja.
Faktografija i karakterologija u Popovićevom opisima naših prilika prožimaju se na način koji podrazumeva i to da na svaku ljudsku sudbinu gledamo kao na neponovljivu i vrednu pažnje. Stoga su njegove pronicljiva reportažna zapažanja i svojevrsne lekcije iz morala, a putopisne beleške iz okruga, sa Istoka i Zapada, sadrže onu danas tako potrebnu zagledanost u blaga ljudska lica i naličja. Žive slike davno prohujalog vremena iz svake stranice ove knjige govore o svežini i uverljivosti jednog neponovljivog novinskog svedočanstva„. – zapisao je novinar i publicista Zoran Jeremić, jedan od priređivača knjige.
Na početku knjige, u tekstu naslovljenom sa „Jedan mogući pogled unatrag“, Radovan Popović piše: „Slučajno, jednog dana, u proleće 1957. godine, usudio sam se da napišem jednu belešku o staroj crkvi-brvnari u selu Dubu, nedaleko od moje porodične kuće. Tu belešku odneo sam (stidljivo) u redakciju „Vesti“ i predao je uredniku Milojku P. Đokoviću. Sunce me je ogrejalo kada sam u narednom broju lista video moje ime ispod tog člančića.. Tako je počela moja novinarska avantura. Tekst po tekst i jednog dana, veoma brzo, Đoković, ta „dobra duša“ mnogih mladih novinara i pisaca, javio mi je da dođem na „jedan razgovor“… Prihvatio sam ponudu Stola Obradovića, glavnog urednika, i postao novinar-početnik…“
Radovan Popović je rođen 11. avgusta 1938. godine u Dubu, kraj Bajine Bašte. Škole učio u Zlodolu, Bajinoj Bašti, Užicu i Sarajevu, gde je i studirao istoriju. Novinarsku karijeru započeo je u užičkim Vestima. Bio je dopisnik Politike iz Sarajeva i Novog Sada i dugogodišnji urednik Politikinog dodatka „Kultura – umetnost“. Pisac je niza biografskih knjiga o najpoznatijim srpskim piscima XX veka. Za svoj rad dobio je više uglednih priznanja, kao što su Oktobarska nagrada grada Beograda za književnost, Vukova nagrada, Nagrada „Laza Kostić“ za publicistiku, Nagrada „Nikolaj Timčenko“, Račanska povelja… Član je Srpskog PEN-kluba.
Uskoro se planira više promocija knjige „Osmeh rodne godine“. [pogledajte povezani članak]
Knjiga se, za sada, može kupiti kod izdavača po ceni od 500 dinara.
