U petak, 25. oktobra, održano je veče mladih užičkih pesnika pod simboličnim sloganom – prvim stihom pesme „Rime” iz zbirke Nadežnik sreće Borisa Tanovića:
Oduvek tražim rime,
rime čudne,
rime tužne,
rime samo…
Nađa Đoković (1994) prvu pesmu napisala je sa nepunih šest, a prvu zbirku Zar veruješ svojim očima sa 19 godina. Knjigu Četiri vatre objavila je 2016, a nakon dve godine I zapeva slavuj – doba svitanja. U pitanju su zbirke misaonih pesama i priča koje se smisleno nadovezuju i pokazuju njen originalni pogled na ljubav, prijatelje, gubitak, život uopšte i njegovu lepotu.
„Da živi u neko staro vreme na Nađu bi se gledalo kao na miljenicu bogova zbog brojnih talenata kojima je obdarena”, rekla je prof. dr Mirjana Stakić. Pored sveukupnog muzičkog i literarnog talenta, bavi se: fotografijom, crtanjem, imitacijom, pevanjem, podučavanjem i kaligrafijom. Sa njenim stvaralačim darom upoznala se šira publika za vreme pandemije 2020. godine, kada je napisala i izvela tekst na poznatu Mocartovu kompoziciju „Turski marš”. Video-zapis je pogledalo više od 5 miliona ljudi iz zemlje i regiona, što je po njenim rečima imalo dobre i loše strane o kojima je, između ostalog, govorila.
Publika je burnim aplauzima pozdravljala Nađino čitanje novih pesama iz tek objavljene, četvrte knjige Istići se čudo, Tvojih 60.
Boris Tanović (1997) objavio je kao maturant debitantsku zbirku poezije veoma simboličnog naslova – Veslanje po suvom. Godine 2018, za knjigu Nadežnik sreće, dobio je Paunovu nagradu koja ima posebno mesto u njegovom životu. Naročito mu je važna zbog toga što se u konkurenciji za ovu nagradu našao jedan od značajnijih savremenih zavičajnih pesnika, poznat i u inostranstvu.
Sve o čemu je govorio mladi pesnik ide u prilog tome kako ga opisuje kolega i recezent Milan Anđelković, duboko verujući da je njegovo stvaralaštvo Obnova mita o poeziji: „Ovaj mladi pesnik, veliki je zaljubljenik u ono što čini. On je zatočenik poezije i ne krije svoje ushićenje tim.” Za njega je ljubav kao vrhovni uzrok i pokretač, neprolazna inspiracija svih umetnika, samo povod da govori o životu. Nedavno objavljena zbirka pesama Suteren blues drugačija je od prethodne u pogledu forme, motiva i koncepta uopšte, a poezija je autentičnog izraza, što je publika čula i nagradila aplauzima.
Pored Borisa i Nađe, predstavljena je i mlada užička pesnikinja Milena Čantrak (1998), nažalost sprečena da prisutvuje književnoj večeri. Milena piše poeziju od osme godine, a sa samo 13 je objavila prvu zbirku pod naslovom Ja sam slobodno biće. Godine 2011, tada mladi književnik Ivan Ršumović govorio je o njenom talentu za pisanje koji se ogleda u snazi, dubini i zrelosti, što su potvrdila domaća i međunarodna priznanja. Osim na maternjem, pesme piše na španskom, turskom i engleskom jeziku.
U knjizi pesama Na putu istine objavljenoj 2018. godine, Milena govori da je tradicija sastavni deo našeg bića (i onog stvaralačkog). Ova zbirka nosi obeležja reprezentativnih primera rodoljubive poezije, u kojoj se može osetiti miris zavičaja i čuti huk suncem obasjane Đetinje. U iščekivanju Milenine treće knjige, Nađa i Boris su publici predstavili njene nove, posve drugačije od prethodnih, pesme „Na ivici bluza” i „Zagrljaj”.
Kao i dobra poezija, muzika u ljudima budi iskrene emocije. Iz tog razloga, dodatno su oplemenili književno veče učenici Srednje muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović” iz klase Nede Arsenijević, izvođenjem kompozicija „Por una cabeza” Karlosa Gardela i „Libertango” Astora Pjacole.
Mladi užički pesnici uverili su publiku ne samo da imaju šta da kažu, već da imaju dar da to učine na najlepši mogući način – poetski. Kao i mladi izvođači umetničke muzike, deo su savremene kulture Užica koja nas pokreće unapred i oplemenjuje. Na predlog Narodne biblioteke Užice i Udruženja „Kolektiv Užice”, zastupljeni su u programu Prestonice kulture 2024. godine.
(sajt Narodne biblioteke Užice)
Projekat „Knjiga glavu čuva – Užička mreža malih besplatnih biblioteka“ deo je programa „Užice – Prestonice kulture 2024. godine“, koji se realizuje uz sufinansiranje Grada Užica.
