Narod užičkog kraja pripoveda, da je visoravan, danas poznata pod imenom „Ponikve“, dobila ovako ime od „proklete Jerine“ na ovaj način:
Ovo je mesto nekad obrađivano. Narod je bio dužan da za prokletu Jerinu na njemu seje ćeten (lan) i konoplju. I tako je to bivalo iz godine u godinu. Jednoga dana, narod se reši da ovom nametu stane na put i, po dogovoru, pre setve, obori ćeten i konoplju, tako da žetva ne donese ni zrno ploda.
Jerina tada prokle ovo mesto kletvom:
— O da Bog da Ponikve, nikad ne ponikle! I tako ovo mesto dobi ime „Ponikve“.
(IZVOR: Glasnik Etnografskog muzeja Beograd, br. 15/1940)
