Promocija monografije o Snežani Kovačević na Pozorišnom festivalu „Joakim Vujić“ u Kragujevcu

24

U okviru pratećih programa 58. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, koji su održani u Kragujevcu, u kragujevačkom teatru je 14. maja 2022. godine upriličena promocija monografije „Snežana Kovačević: tihi majstor velikog umeća“.

Priređivač monografije, novinar, pesnik i književni kritičar Zoran Jeremić rekao je da je rad potrajao jer se dugo tragalo za skicama koje su obogatile monografiju. „Nena ne žuri, ali uvek stiže na neki svoj način. Monografija je izbor – sve važne činjenice su tu, predstave su tu, pronašli smo dosta fotografija, a u fundusu Narodnog pozorišta Užice ima iznenađujući broj Neninih kostima. Zbog toga je monografija jedna mala istorija pozorišta i pozorišnog života u Užicu. Mnogo značajnih ličnosti iz pozorišnog miljea ostavilo je na stranicama monografije belešku o Snežani Kovačević, ističem tekst Aleksandra Milosavljevića Lala koji je to uradio na sebi svojstven način.“

Umetnički direktor užičkog pozorišta Nemanja Ranković istakao je da je Snežana Kovačević mogla da se profesionalno ostvari u većim sredinama, ali izbrala je Užice. „Ostala je da se bori za svoj grad, za svoje pozorište, za svoju umetnost. Moja saradanja sa Nenom, kao redovnim kostimografom u predstavama koje sam režirao,  bila je zasnovana na apsolutnom poverenju i relativno lakom međusobnom razumevanju. Verujući u njeno kostimografsko iskustvo uvek smo dobijali višu dimenziiju od polazne ideje.“

Okupljenima se obratio i Zoran Stamatović, direktor Narodnog pozorišta Užice. „Kako je pozorište proces koji uključuje mnog ljudi, Nena je tu najčešće bila stožer. Njene ideje su dobro funkcionisale na sceni. Nismo imali diskusije o njenim rešenjima, uvek smo razmenili reč-dve na hodniku i krojačnici i to je bilo dovoljno.“

Snežana Kovačević je podelila sa publikom iskustva u kreiranju kostima i radu na predstavama. „Kako sam ušla u pozorište, zaljubila sam se u sve što je pozorišni život činio… Svaki put je trebalo uraditi nešto novo, da ne dosadim publici. Kostim je jako važan za predstavu. U početku sam dosta istraživala, kasnije je bilo važno da se ne ponovim, da više slušam reditelja i gledam glumce. Inače, profesionalno sam se obrazovala za svet mode, ali na vreme sam shvatila o kakvom se svetu radi, ja ne mogu da „plivam“ sa takvim osobama.“