Kako se hajka i rasteruju gradonosni oblaci

U Glasniku Etnografskog muzeja Beograd, br. 15 iz 1940. godine objavljen je prilog Mil. V. Kneževića o verovanjima vezanim za rasterivanje gradonosnih oblaka u užičkom kraju

78

U užičkom kraju, naročito u selima Bioska, Stapari, Solotuša i dr. veruje se da gradobitne i povodne oblake predvode „zduhaći“, koji iznad njih lete u vidu ogromnih tičurina. Njihovi protivnici u selu su „vrani vo“ i naročito „trogodišnji pijevac“ (za to se ne kolje nego se čuva kao kućni zaštitnik), a to može da bude ponekad i žena, koja zna da „maše i razbraja“. Selo koje ima ova bića, veruje se da je zaštićeno od gradobitine.
Rasterivanje gradobitine vrše i ljudi, obično zakrštavanjem pomoću kose ili sekire po vazduhu, ili neke voćke kao i kazivanjem naročitih reči, molbi i pesmica, koje kao da imaju kultno značenje i koje uvek ono što kazuju — kazuju pogrešno, naopako i unatrag: veruje se da će se samo tako grad umanjiti i odvratiti, a letina saču- vati od propasti. Tom prilikom obično se pita „Kad je bio Đurđevdan?“ — a odgovara se, ako je bio u nedelju, za jedan dan unatrag, tj. u subotu.
Ako hoće da se gradobitnim oblacima obrati molbom, onda se pita: ko je poslednji utopljenik i tada se ona upućuje njemu. U užičkom kraju poslednji je utopljenik bio Tadija Tomić, i molba, koju sam čuo, glasila je:

„O Tadiji Tomiću,
vrati goveda u planinu
i ne daj u našu letinu!“ (Bioska)

Da se gradobitina odbije od sela postoje još i ove pesmice:

Crkva u Staparima

„Imam ćerku sedmakinju:
Guber sam joj izatkala,
Tri bi sela pokrila,
Dva bi sela pokrila“. (Stapari).

Ili:
„Ej, čudo, ne id’ amo!
Ja imam veće čudo:
Pelene sam oprala,
Ljetinu sam pokrila. (Stapari).

Ili:
Ej, more, ko to ide ozgor?!
Ne id’ doljam’ dalje!
U nas ima neko čudo,
Da se ti čudiš našem čudu!
U nas ima đevojka:
Dijete je rodila
D’jetetu je trinaest godina,
A majci je sedam godina:
Pop drži, a kum kršćava“. (Solotuša).

Ove se reči kazuju na polju, dok pada „gradljika“ — i to neobično jako, kao da se nešto strašno hajka i rasteruje, uz viku i alakanje svih prisutnih.