Sokolski skup u Beogradu 1930. godine u tadašnjoj štampi označen je kao Prvi sokolski slet Sokola Kraljevine Jugoslavije, što je posledica uvođenja šestojanuarske diktature 1929. godine i odluke kralja Aleksandra da osnuje „Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije“. „Politika“ je pisala da je, pored sokolske ideje, na sletu u Beogradu do punog izražaja došla državna ideja, „kao izraz opšte nacionalne volje“.
Među hiljadama učesnika iz svih Krajeva Jugoslavije, Čehoslovačke i Poljske, bili su i sokoli iz Užičke župe koju su činili sokoli iz užičkog okruga, Sandžaka i Višegrada. Bilo ih je oko 200, na čelu sa sokolskom muzikom iz Višegrada.
Učestvovali su u različitim programima, da bi za njih pred kraj sleta, Udruženje Užičana u Beogradu u Hotelu „Imperijal“ organizovalo ručak, kao znak priznanja za razvijanje sokolske ideje u užičkom kraju. U vrhu stola bili su predsednik i sekretar Udruženja Užičana, gospoda Ječmenica i Todorović. Pored njih Đorđe Draškić, starešina Užičke sokolske župe, Josif Jehlička, načelnik, gospođica Grbićeva, načelnica, i Vl. Miletić, starešina sokolskog društva u Užicu. U sokolskim uniformama izveštač „Politike“ zapazio je i dva poznata Užičanina, advokata Terzića i arhivara Milekića.
„U Užičkom kraju sokolstvo će imati uspeha. U Užicu počeće se uskoro sa zidanjem sokolskog doma, na čemu već odavno radi načelnik župe g. Jehlička. Za vreme ručka palo je nekoliko lepih zdravica. Govorili su gg. Ječmenica, industrijalac, i M. Popović, pukovnik u penziji, pozdravljajući NJ. V. Kralja i mladu sokolsku uzdanicu svoga rodnog kraja. Ručak je protekao u lepom raspoloženju… Igralo se i pevalo i po podne.“ – završava izveštač „Politike“.
Povodom Prvog sokolskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije, ukazom njegovog kraljevskog veličanstva, Ministarstvo prosvete odlikovalo je, pored ostalih, Đorđa Draškića ordenom Sv Save III reda, a Josifa Jehličku i Micu Čorbić (načelnicu Sokolske župe u Užicu) ordenom Sv Save IV reda.
