Od tovara drveta za tri dana se izrađivalo osam kačica od...
Inženjer Milivoje Savić (Užice 1876– Beograd1940), u međuratnom periodu bio je načelnik industrijsko-zanatskog odeljenja Ministarstva trgovine i industrije. Njegovo najznačajnije delo je Naša industrija, zanati i trgovina, izdanje Ministarstva trgovine i industrije (1922/23), u 14 knjiga. Na više mesta Savić se dotiče užičkog kraja. U drugoj knjizi iz 1922. godine, Milivoje Savić piše o domaćoj industriji u užičkom okrugu i, pored ostalog, o „kućevnoj industriji drveta“, odnosno kačarskom zanatu.
Reporter Pravde među Užičanima leta 1937. godine
Leti manjka tema za novine, pa prostor dobijaju „lakše“ teme. Tako je bilo i u međuratnom periodu. Pravda je u julu 1937. godine poslala reportera Mil. Kovačevića u unutrašnjost Srbije, odakle je slao priloge za rubriku „Pravda vas intervjuiše“.
Nestali u borbama na Katuništu, Pašinom brdu, Karadžinom brdu, u Bosni…
Na Drinski front, krajem leta 1914. godine, upućeno je preko 15.600 boraca Užičke vojske. Kada se po završetku rata tražila informacija o sudbini onih koji su izbačeni iz stroja, najčešći odgovor bio je - poginuo.
„Put usečen u kamenu, širok, s čvrstom podlogom, milina je njime...
Zdravko M. Popović objavio je u Jugoslovenskom rasvitu (Užice 1933/34) odlomak iz svog romana „Pokošene zlatiborske livade“. Pored ostalog, opisuje i prevoz od Užica do Kraljevih Voda, odnosno Ribnice.
Kremna su zdravo i pogodno mesto za letovanje
U Listu "Glas Valjeva" iz 1935. godine sačuvan je zanimljiv opis Kremana
Moj grad za moju budućnost
Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2020. godini, Udruženju „Kolektiv Užice“ (portal kolektivuzice.rs) prihvaćen...
Kako se hajka i rasteruju gradonosni oblaci
U Glasniku Etnografskog muzeja Beograd, br. 15 iz1940. godine objavljen je prilog Mil. V. Kneževića o verovanjima o gradonosnim oblacima u užičkom kraju
Volujska kola, taljige, fijakeri, dvokolice, čeze…
Sredinom tridesetih godina XX veka, iz Čajetine su više vlasti izveštavane da u srezu nema ni jedan registrovan putnički automobil. Tada su među imaocima motornih vozila u Zlatiborskom srezu bili samo industrijalac Gvozden Popović i Đorđe Lj. Kerković, oba iz Mokre More, koji su u vlasništvu imali motorcikle.
MITROPOLIT JOSIF CVIJOVIĆ (Drežnik 1878 – Beograd 1957): jerarh srpske crkve,...
Josif Cvijović rođen je u Drežniku 28. avgusta (jk) 1878. godine, od oca Krste, zemljoradnika, i majke Jelisavete.
Osnovnu školu završio je u Požegi, a...
Učenici pohode školu uredno i bez većih izostajanja
Iako ekonomski najslabiji u okrugu, Zlatiborski srez je na početku XX veka prednjačio po broju osnovnih škola u užičkom kraju. Pred početak balkanskih ratova u srezu je radilo devet škola. U međuratnom periodu povećavao se broj škola da bi ih pred Drugi svetski rat bilo 21. Rad škola i stanje u njima najbolje se može pratiti preko izveštaja školskih nadzornika.
