Zanimljiva istorija Užica

Iz bogate istorije Užica izdvajamo do sada nepoznate ili malo poznate detalje, podsećamo na ljude i događaje koji su  nekad u većoj a nekad u manjoj meri uticali na istoriju grada i okoline.

Pojedine tekstove ilustrujemo fotografijama i dokumentima koji su do sada bili nepoznati široj javnosti.

Nekada su fotografije postajale razglednice, a sa poleđine se moglo utvrditi kada je i kojim povodom snimljena
Leti manjka tema za novine, pa prostor dobijaju „lakše“ teme. Tako je bilo i u međuratnom periodu. Pravda je u julu 1937. godine poslala reportera Mil. Kovačevića u unutrašnjost Srbije, odakle je slao priloge za rubriku „Pravda vas intervjuiše“.
Posle Prvog svetskog rata, sa ekonomskim osnaživanjem trgovaca, advokata, lekara i indstrijalaca, na ulicama Užica, pored zaprega, fijakera i čeza, pojavljuju se prvi automobili. Posle 1930. godine broj automobila u Užicu se značajno povećao.
Pisac Miodrag Vergović, u jesen 1958. godine, u seriji članaka u Vestima“, piše o Užicu i Užičanima s kraja XIX veka.
Kulturno-umetničko društvo "Aleksa Dejović" bilo je od 1945. godine mesto gde je do izražaja došao kreativni potencijal Užičana. Sa više grupa i orkestara, društvo je afirmisalo niz umetnika koji su kasnije imali zapažene karijere u Jugoslaviji i inostranstvu
Krajem osme decenije XIX veka osnovano je Beogradsko žensko društvo, koje je ubrzo dobilo prve podružnice po Srbiji. Pripadnice društva zalagale su se za jednakost polova, ali su bile tradicionalističkih shvatanja da je njihova primarna uloga majke i vaspitačice i da je ženi mesto u kući, uz decu i muža
U Listu "Glas Valjeva" iz 1935. godine sačuvan je zanimljiv opis Kremana
Iako je u XIX veku Užice posle Beograda bilo najnaseljenija varoš u Srbiji, do njega se teško stizalo što je zabeležilo više ličnosti koje su u to vreme obilazile užički kraj.
Oduvek, proizvođači rakija trudili su se da „ispeku“ domaću koja ima posebna svojstva, da asocira na proizvođača. Takvih je bilo i na početku XX veka i u užičkom kraju
Jugoslovenski narodni pokret Zbor osnovao je Dimitrije Ljotić 6. januara 1935. godine. Ova stranka kao zastupnik integralnog jugoslovenstva, nacionalizma, monarhizma i antikomunizma, nikada nije privukla značajniji broj pristalica i na predratnim izborima maksimum im je bio 1% glasova.